SKANDAL: Rešili da ponovo opljačkaju narod

Zavod za intelektualne svojine hoće, navodno,na mala vrata da vrati zakon gde će proizvođači na elektronske uređaje plaćati naknadu za autorska prava, a sumnja se da je u sve umešan i sin bivšeg premijera Cvetkovića

Računari, računarska oprema, komponente i računarska memorija, ali i mobilni telefoni, tableti i mnogi drugi elektronski uređaji mogli bi da poskupe ako se usvoji predlog da na njih uvoznici i proizvođači plaćaju naknadu od tri do 15 odsto za autorska prava ili takozvani "muzički dinar".

Preporučujemo

Izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima pripemio je Zavod za intelektualnu svojinu (ZIS), a u svemu su učestvovali članovi organizacija za kolektivno ostvarivanje autroskih i srodnih prava među kojima je Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI), čiji je zastupnik Aleksandar Cvetković, sin bivšeg premijera Mirka Cvetkovića.

Ove organizacije prikupljaju naknadu za autorska prava, pa im je u interesu da se skupi što više novca. Najnoviji predlog je ono što su one tražile još krajem 2011. godine, ali im to nije prošlo zbog protesta industrije informacionih tehnologija (IT), koja bi mogla da stavi ključ u bravu i javnosti jer se ometa širenje digitalne pismenosti i usporava razvoj društva.

Mirko Cvetković kaže za Telegraf.rs da su priče o ponovnom uvođenju muzičkog dinara obične gluposti i da su deo hajke koja se vodi protiv njega.

- Nemam komentar na takve orkestrirane priče - rekao je on.

Rezultat je politički dogovor visine tarife koje se značajno razlikuju od jedne države članice do druge sa proizvoljnim spektrom proizvoda, prikupljenih sa različitim stepenom efikasnosti , proizvodeći drastično različite nivoe prihoda organizacija za kolektivno ostvarivanje autroskih i srodnih prava, a fragmentišući unutrašnje tržište za digitalne proizvode . Ove razlike nisu opravdane razlikama u tumačenju izuzetka, proceni štet, ili prakse kopiranja.

Osnovni problem procene posebne neknade na digitalne proizvode je da digitalni uređaji i mreže ne prave razliku između sadržaja koji je zaštićen autorskim pravima i potencijalno relevantan za pravičnu nadoknadu (muzika, film i književnost), i sve vrste profesionalnog i privatnog sadržaja (privatne fotografijem administrativni dokumenti, prezentacije) koji očigledno nije relevantan za kompenzaciju. To su multifunkcionalni, uređaji opšte namene, a proceniti tačno kako se koristi svaki tip uređaja je nemoguće.

Konačno, vredi napomenuti da digitalni sadržaj sve više isporučuju na načine koji ne uključuju privatno kopiranje. Sve veći broj usluga isporučuje muziku ili video potrošaču streaming-om. Ovo je omogućeno povećanjem dostupnosti širokopojasnog interneta. U ovom modelu, sadržaj se ne kopira u svakom lokalnom mediju, ali se prenosi putem Interneta. Kako ove usluge dobijaju sve veći udeo na tržištu opravdanje za prikupljanje posedne naknade na uređajima je u najmanju ruku nesvrsishodna i nije u duhu EU direktive 2001/29/EC.

(Telegraf.rs)