Krstić: Budžet pravljen realno, ne u političke svrhe

- Stavke u budžetu ne određuje to ko je politički jači, a ko slabiji, ko je u političkoj poziciji da dobije više, a ko manje. Ovaj budžet je pravljen tako da po svakom ministarstvu oslikava ono što resorni ministri smatraju osnovnim prioritetima sa stanovišta države - kaže ministar finansija

Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je da je budžet za iduću godinu pravljen realno, a ne u politčke svrhe i da ga kao takvog treba podržati.

Preporučujemo

"Stavke u budžetu ne određuje to ko je politički jači, a ko slabiji, ko je u političkoj poziciji da dobije više, a ko manje. Ovaj budžet je pravljen tako da po svakom ministarstvu oslikava ono što resorni ministri smatraju osnovnim prioritetima sa stanovišta države", objasnio je Krstić u intervjuu za današnju "Politiku".

Ministar je naveo da je pritisaka bilo, "ali onog trenutka kada smo postigli konsenzus oko mera koje smo i javno izneli već smo došli u fazu kada su svi faktori duboko svesni situacije u kojoj se zemlja nalazi i odricanja koja su morala da se dese".

"Smirivanje duga i smanjenje deficita nisu posledice samo fiskalnih već i sistemskih intervencija, jer kada donesete set zakona koji vam garantuju drugačije funkcionisanje javnog servisa onda se i potrošnja vrati u normalne okvire", objasnio je Krstić.

Povodom učestalih radničkih protesta i da li će ih njihovo nezadovoljstvo naterati da promene plan i nastave da daju novac za tu namenu, ministar kaže da je mnogo urađeno na tome da se napravi plan i da se vrati kredibilitet što se tiče finansija i privrede koje smo izgubili u međunarodnoj zajednici, kao i da se u tome uspelo.

Upitan šta je savetnik vlade Dominik Stros Kan koji je još jednom bio u poseti Srbiji posavetovao Krstić kaže da su sa njim u redovnom kontaktu oko dugoročnog plana fiskalne konsolidacije i oko toga kako da se oporavi srpska privreda i kako da se Srbija više usmeri na razvoj privatnog sektora.

Povodom saradnje sa MMF, Krstić kaže da je Srbija ekonomskim merama povratila kredibilitet kod finansijskih institucija i da će nastaviti tehničku saradnju sa MMF, kao i da će vlada odlučiti koji oblik eventualnog aranžmana bismo uspostavili.

Na pitanje koliko će poreske obeveznike koštati pokrivanje gubitaka ugašene Privredne banke Beograd, ministar navodi da su banci Poštanska štedionica u sklopu transakcije prebačene obveznice u vrednosti od 11 milijardi dinara.

"To je novac koji je potreban da bi se osigurala kapitalna adekvatnost Poštanke štedionice. Konačna cena troškova Privredne banke biće poznata kada budemo videli kolika je neadekvatnost njenog kreditnog portfolija. Taj iznos neće biti mali, ali mi moramo da osiguramo nadzor našeg finansijskog sektora i poslovanja banaka", smatra ministar. On kaže i da je vlada sa Narodnom bankom Srbije preduzela mere da osnuje zajednički komitet za finansjiku stabilnost koji će redovno sagledavati stanje u finansijskom sektoru.

(Telegraf.rs / Tanjug)