Kako nas pljačkaju lažnim mejlovima banaka?

Čak 30 odsto korisnika primilo je imejl poruke koje su navodno stigle od banaka, za koje se kasnije ispostavilo da su zapravo falsifikati. Čak 22 odsto ispitanika je prijavilo sumnjive poruke koje su navodno stizale u ime online prodavnica

Lažne imejl poruke, koje su navodno slale banke klijentima, primilo je oko 30 odsto korisnika, pokazalo je istraživanje "Consumer Security Risks" (bezbednosni rizici po korisnike), koje su sprovele kompanije Kaspersky Lab i B2B International tokom leta 2013. godine

Preporučujemo

Prevaranti često koriste lažna obaveštenja iz banaka kako bi prevarili korisnike da daju lične podatke svojih naloga, a samim tim i pristup njihovom novcu.

Razne usluge koje se koriste za online transakcije, koje se obavljaju putem interneta:  e-banking, sistemi plaćanja preko interneta i online prodavnice, sada čine sastavni deo života mnogih korisnika. Istraživanje kompanije B2B Inernational pokazuje da je 95 odsto ispitanika kupovalo putem interneta, 91 odsto koristilo usluge bankarstva preko interneta, a 74 odsto plaćalo putem interneta. Ovaj trend ne bi mogao proći neopaženo od strane prevaranata.

Prema ispitivanju, 30 odsto korisnika je primilo imejl poruke koje su navodno stigle od banaka, za koje se kasnije ispostavilo da su zapravo bile falsifikati. Čak 22 odsto ispitanika je prijavilo sumnjive poruke koje su navodno stizale u ime online prodavnica. Svaki deseti korisnik ( 10 odsto svih ispitanika ) je bar jednom bio automatski preusmereno na sumnjivi sajt, koji je od njih tražio da ukucaju podatke svoje kreditne kartice. Skoro 6 odsto korisnika je izjavilo kako su ukucali informacije o finansijama na sumnjive sajtove. Sve su ovo, zapravo, primeri aktivnosti sajber kriminalaca koji se bave fišingom, jednom od mnogobrojnih vrsta malicioznih napada koje targetiraju važne i poverljive informacije o finansijama: brojeve kreditne kartice, lozinke za bankarske naloge na internetu...

Prema istraživanju Evolucija fišing napada 2011-2013, istraživanju koje je sprovela kompanija Kaspersky Lab tokom proleća 2013, među korisnicima cloud servisa Kaspersky Security Network, 21 odsto fišing napada se desio između aprila i maja 2012-2013. godine, uključujući i lažne stranice banaka i drugih finansijskih organizacija. To znači da se samo za godinu dana čak 7,5 miliona korisnika širom sveta suočilo sa fišing napadom na finansije. Drugim rečima, kao i u pravom svetu, virtuelne prevare predstavljaju ozbiljnu pretnju koja se može suzbiti samo uz pomoć posebne zaštite.

(Telegraf.rs)