Svet je izgubio legendu ratnog izveštavanja Meri Kolvin

Sirijske snage tvrdile da će "ubiti svakog novinara koji kroči na njihovu teritoriju", a zgrada u kojoj je Kolvinova bila, već je bila planirana za granatiranje

Novinarka "Sandej tajmsa" Meri Kolvin poginula je juče u granatiranju Homsa u Siriji, a njena smrt, prema pisanju svetskih medija, najverovatnije nije bila nesreća već ubistvo. Naime, u pojedinim medijima tvde da su sirijske snage ubile Kolvinovu zato što su još u startu rekli da će "ubiti svakog novinara koji kroči na njihovu teritoriju" .

Pored Kolvinove u bombardovanju Homsa poginuo je i francuski fotoreporter Remi Ošlik.

Meri Kolvin je bila ratni izveštač, u svojoj celokupnoj novinarskoj karijeri izveštavala je o ratu u Bosni, sa Kosova, u Sijera Leoneu i Libiji.

U zgradi u kojoj se nalazila kada je poginula, telefonske veze su bile prekinute, a prema rečima aktiviste opozicije Abu Dabi Rašida, cilj vojske je bio da se unište objekti u kojima postoje telefonske linije.

Majka novinarke rekla je za Dejli mejl da je dana kada je poginula, Kolvinova trebalo da napusti Homs, jer je tamo bilo isuviše opasno.

- Bila je u najopasnijoj zoni ikada, tamo gde je oduvek htela da bude - u centru zbivanja i često na liniji vatre, i to ju je sada koštalo života, dodala je majka Kolvinove.

- Njen moto je bio: Budi uvek u toku sa onim u šta veruješ. Bavila se veoma opasnim poslom i bila je izuzetan novinar i po prvi put se našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, dodao je Ijan Birel, prijatelj i kolega Kolvinove.

Dok svi govore o njenoj smrti kao veoma tragičnoj, Birel dodaje kako bi najveća tragedija bila da mlađim generacijama novinara njena smrt "ne otvori oči".

Ni gubitak oka tokom izveštavanja iz Šri Lanke nije je sprečio da nastavi dalje sa svojim poslom.

Meri Kolvin je započela svoju karijeru kao reporter u UPA (United Press Associations) u Njujorku  nakon čega je prešla u "Sandej tajms". Od 1986. godine, postaje dopisnik za Srednji istok kada dobija priliku da intervjuiše libijskog vođu Muamera Gadafija.

Zajedno sa Kristijan Amanpur i Džeremi Bovenom, Kolvinova je 2011. godine bila prva koja je intervjuisala libijskog vođu  Muamera Gadafija, posle “Eldorado kanjon” operacije.

Producent je dokumentarca “Arafat: Iza mita” koji je objavljen na BBC-ju . Takođe Kolvinova je i učestvovala u jednom dokumentarcu iz 2005. godine pod nazivom “Svedoci”.

U svojoj karijeri, izveštavala je sa ratnih područja, između ostalog i sa Kosova za šta je 2000. godine dobila nagradu “Međunarodno priznanje za uspeh žena novinara”, koja simboliše hrabrost novinarki na ratnim područjima.

Takođe, iste godine je dobila nagradu za novinara godine kao i priznanje za hrabrost prilikom ratnog izveštavanja. 2001 godine dobila je nagradu za najboljeg stranog novinara koja joj je dodeljena i devet godina kasnije (2010).

Rupert Mardok, vlasnik "Sandej tajmsa" opisao je Kolvinovu kao "jednog od najistaknutijih dopisnika svoje generacije, koja se trudila da dela tiranina ne prođu nekažnjeno".

(Dejli mejl / Isidora Danić)