DANAS JE DAN BIA: Od srednjovekovne Srbije, preko Karađorđa, OZNE i DB-a (FOTO)

Bezbednosno-informativna agencija obeležava svoj dan, u znak sećanja kada je 1899. Kraljevina Srbija donela zakon o ustrojstvu Centralne državne uprave, Odeljenja za poverljive poslove policije

Srpska Bezbednosno-informativna agencija obeležava svoj dan u znak sećanja na 17. oktobar 1899, kada je Skupština Kraljevine Srbije donela zakon o ustrojstvu Centralne državne uprave, Odeljenja za poverljive poslove policije.

Preporučujemo

Ta agencija formalno postoji od 27. jula 2002, kada je na snagu stupio Zakon o BIA, kojim su civilni obaveštajno-bezbednosni poslovi prvi put u savremenoj srpskoj istoriji izdvojeni iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

BIA obavlja poslove koji se odnose na zaštitu bezbednosti Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje ustavnog poretka. U zadatke BIA spadaju i kontraobaveštajni i obaveštajni poslovi, kao i drugi poslovi bezbednosti - suzbijanje delatnosti usmerenih na vršenje organizovanog kriminala.

Pripadnici Agencije zaduženi su i za suzbijanje krivičnih dela sa elementima međunarodnog i unutrašnjeg terorizma i najtežih oblika krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.

Delokrug rada BIA zasniva se na načelima ustavnosti, zakonitosti, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, tajnosti, subordinaciji, profesionalizmu, objektivnosti i racionalnosti.

Premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić čestitao je Dan Bezbednosno-informativne agencije zameniku direktora BIA Draganu Markoviću i zaposlenima u ovoj agenciji, naglasivši značaj BIA za očuvanje bezbednosti.

Nakon donošenja Ustava Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ) 31. januara 1946. izvršena je reorganizacija organa vlasti i državne uprave, na osnovu koje je deo OZN prešao iz Ministarstva narodne odbrane u sastav Ministarstva unutrašnjih poslova. Na kraju tog procesa, marta 1946. od I, II, V i VI odseka OZN, kao i delova IV odseka OZN (Radio-centar i grupa za šifru) formirana je Uprava državne bezbednosti (UDB).

UDB je bio striktno centralizovano organizovan i obuhvatao je: UDB u MUP FNRJ, organe UDB na nivou republičkih ministarstava i opunomoćstva UDB za srezove. Pripadnicima UDB su od jula 1952. uvedena civilna zvanja.

Posle Brionskog plenuma, jula 1966. godine, izvršena je reorganizacija UDB. Donošenjem Osnovnog zakona o unutrašnjim poslovima, formirana je Služba državne bezbednosti (SDB) u okviru Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove (SSUP). Poslovi državne bezbednosti su decentralizovani i preneti na novoformirane republičke i pokrajinske službe državne bezbednosti, koje su pripadale republičkim, odnosno pokrajinskim sekretarijatima unutrašnjih poslova, a SSUP je njihov rad usmeravao, koordinirao i usklađivao.

Nakon raspada SFRJ, u Republici Srbiji je u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, aprila 1992, formiran Resor državne bezbednosti Republike Srbije, na osnovu Zakona o unutrašnjim poslovima i Uredbe o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima i posebnim organizacijama iz 1991.

Resor državne bezbednosti je prestao s radom 2002. donošenjem Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji.

(D. Z.)