Građani beže od gotovinskih kredita
Gotovinske kredite građani uglavnom koriste za kupovinu uvozne robe, plaćanje računa
Privrednici i građani bili su prošlog meseca izuzetno oprezni kod zaduživanja. Ukupna masa kredita za obe pomenute kategorije pala je u septembru prema avgustu 2,6 odsto, a to je 4,19 milijarde, i zaustavila se na sumi od 610,80 milijardi dinara.
Da je sve još i gore nego što na prvi pogled izgleda govori i to što je avgust letnji mesec i uvek je bio prilično mrtva sezona za privredu pa i za kreditne aktivnosti. Kao glavni razlog za to što se prošlog meseca sve tako odigralo bankari i stručnjaci vide oprez, i to na obe strane.
Banke nerado daju kredite, klijenti ih manje traže. Preokret bi mogli pokrenuti zajmovi koje bi subvencionisala država. Ali izgleda da za to, bar za sada, nema mogućnosti, odnosno mesta u državnoj kasi. Nešto je u podacima koje je objavio Kreditni biro Udruženja banka Srbije i poraslo. Reč je, naravno, o docnji. Ukupna kašnjenja u servisiranju obaveza porasla su 0,4 posto i iznose 12,4 odsto u ukupnim dugovanjima.
Gotovinske zajmove uglavom smo koristili za kupovinu uvozne robe, plaćanje računa. Čak i kada su drugi krediti padali, ti su rasli. Prošlog meseca u odnosu na prethodni zabeležili su neznatan pad, sa 186,21 milijardi dinara na 186,19. Potrošački zajmovi su u konstantnom padu: u avgustu je to bilo 14,4 odsto, prošlog meseca 2,1, a ukupna suma se poslednjeg dana septembra zaustavila na 27,48 milijardi. Građani uzimaju zajmove za olakšavanje postojećih obaveza. Krediti za refinansiranje se u statistici Biroa UBS-a vode pod stavkom "ostalo". Jedino su oni u septembru povećani 7,6 posto i zaustavili su se na sumi od 29,02 milijardi dinara, što je u odnosu na avgustovski iznos od 26,96 milijardi priličan pomak.
(Telegraf.rs/ Izvor: Dnevnik)