"LAZA LAZAREVIĆ": Telegraf otkriva kako je zaista u čuvenoj psihijatrijskoj klinici (FOTO)
Nema "mekanih" zidova kao u holivudskim filmovima, zavese nisu skinute "za svaki slučaj" sa svakog prozora, nema vezanih pacijenata, iako se vezivanje primenjuje. Zavirite u najpoznatiju psihijatrijsku bolnicu u Srbiji
Onog trenutka kad pacijent dobije psihijatrijsku šifru, život kakav je do tada poznavao nestaje. Bez obzira na dijagnozu, "život posle bolesti" odvija se po šablonu: u stalnom strahu od toga šta će drugi da kažu, tihoj društvenoj izolaciji, udaljavanju od najbližih, koji vremenom kao da zaborave koliko im je neko pre bolesti značio.
U ovaj opis uveravamo se i sami, prolazeći hodnicima psihijatrijske bolnice "Dr Laza Lazarević" u Višegradskoj, osnovane 1861. kao "Dom za s uma sišavše". Nakon prolaska kroz lepo uređeno zelenilom obraslo dvorište u kojem zatičemo dvojicu pacijenata kako se igraju s loptom krećemo u obilazak odeljenja zajedno s direktorom bolnice, prof dr Milutinom Nenadovićem.
- To se nikada nije dogodilo! Čak ni među pacijentkinjama, koje su povodljivije od muškaraca i sklonije vezivanju među sobom. Mi smo tu da im pomognemo da se nakon najviše dva meseca, koliko se zadrže ovde ponovo integrišu u drušvo i svi oni to dobro znaju.
Na izlazu sa muškog odeljenja, zaključavamo vrata celog odeljenja.
Isti ključ, primećujemo, otvara i zatvara sve brave u ovoj zgradi. Naizgled ostavljamo iza sebe priče i živote ovih ljudi. Neke od njih ćemo možda sresti za koji mesec negde na ulici. Ljudi kao i svi drugi, sa svojim manama i vrlinama. Oni s kojima se živi, a ne pored kojih se živi.
(Katarina Vuković)