U OVOM SELU U SRBIJI SE NAJGORE ŽIVI: Tamno Bučje - jad, beda i čemer!
Od kuće do škole - dva sata peške, toliko mala Anastasija svakog dana pređe u jednom smeru. Nikad sama, prati je otac Zarije, jer vukova ima i leti i zimi – uvek
Do Stamenkovića: Zarija (43), Slađane (33), Aleksandra (12), Anastasije (9) i Dragana (4), do zaseoka Tamno Bučje u Babinoj Poljani od Vranja ima tačno 43 kilometra.
Preporučujemo
ČESTITAMO: Beograđanka Olga proslavila 100. rođendan (FOTO)
LJUBOMORAN: Stavio devojci katanac da ga ne bi varala
Do jedine kuće u tom zaseoku možete stići samo ako je put suv i ako nema kiše. Zarije nas čeka na drvenoj klupi ispred škole pored motora "tomos" i sa sinom Draganom, četvrogodišnjim živahnim dečačićem.
Škola, kao i sve planinske - oronula, velika u "G" vrata ona posleratna "iz 1945", zidovi popucali, malter otpao, na ulasku travnato školsko dvorište, česma i VC skovan od rasklimatanih dasaka.
- Nama ljubav ne nedostaje, mi se volimo i više nego što treba – govore Slađana i Zarije.
U sobi je na jednom mestu velika rupa, ispod je memljiv podrum, popustilo blato pored greda na podu, ali svi znaju gde, pa i noću ne mogu da je potrefe.
Sa svih strana su kreveti, nešto nalik na njih, skovani od drveta, podignuti od poda, a onda nabacano "sve i svašta" kako bi se ušuškali kad legnu da spavaju.
A ležu čim mrkne i ustaju čim svane. U sredini je furuna s velikom ćumkom, a sa strane šporet koji je nekada i negde nabavljen, ali se Zarije ne seća kad.
Zimi se lože i šporet i furuna, oko kojih se svi okupljaju na malim drvenim stoličicama. Tu uče Aleksandar i Anastasija, pišu na kolenima jer stola nemaju.
Inače, Aleksandar uči od petog do osmog razreda u školi u Prvoneku. Tamo stanuje kod rođaka, a vikendom dolazi, treba mu nešto više od pet sati planinskog hoda.
- Jedemo šta imamo, iz šerpe. Hleb u jednu ruku, kašiku u drugu, ako ima jela za kašiku. Većinom rukama, odlomiš komad i šta dohvatiš u šerpu. Juče sam ispekla na plotnu šporeta dve kromidke (dve glavice crnog luka), to su deca jela. Ovde je sve slatko. Molimo Boga samo brašno da nam uvek udeli i nema brige. Ostalo kako je pisano – priča Slađana.
(Telegraf.rs / Izvor: Dušan Đorđević - OK radio)