Ministartvo energetike: naplaćivati grejanje po utrošku

Nedostatak struje za vreme ledenog talasa uzrokovala je i cena koja je najniža u Evropi, rekao je predsednik Udruženja za energetiku PKS Slobodan Petrović

Za vreme ledenog talasa narod se "tržišno"  ponašao i grejao na struju, zato treba sagledati razloge za podizanje cena struje , da bi se moglo razmišljati o investicijama u elektroenergetici, kazao je danas pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku Milutin Prodanović.

Kako je rečeno na skupu "Energenti i ekonomski razvoj Srbije", u Srbiji je neodrživo da struja bude najjeftiniji energent za potrebe grejanja, jer to sprečava razvoj i investicije u elektroenergetskom sektoru. Istaknuto je i da je, radi manje potrošnje energenata za grejanje, potrebno što pre preći na naplatu grejanja po utrošku. 

Prodanović je ukazao da su, i pored trošenja struje za grejanje, elektroenergetska postrojenja za vreme ledenog talasa radila na zavidnom novou od 96,7 odsto kapaciteta, zahvaljujući ulaganjima u revitalizaciju postrojenja poslednjih desetak godina.

Nedostatak struje u Srbiji za vreme ledenog talasa uzrokovala je, između ostalog, i cena struje koja je najniža u Evropi, što onemogućuje izgradnju novih elektrana, rekao je predsednik Udruženja za energetiku Privredene komore Srbije Slobodan Petrović.

Struja, kada se koristi za grejanje mora biti najskuplji energent, zato se moramo zalagati da dobije tržišnu cenu, rekao je on i ponovio da se "ne može preko EPS-a voditi socijalna politika".

Povećanjem cena struje za nekoliko evrocenti stvorili bi se uslovi za izgradnju novih postrojenja i to bi bila pokretačka snaga privrede, ocenio je Petrović.

Predsednik Upravnog odbora EPS-a Aca Marković rekao je da ta kompanija preduzima sve potrebne korake da održi proizvodnja od 36 milijardi kilovat-časova struje, istakavši da je ova zima bila specifična zbog prethodne suše i nedostatka dovoljnih količina vode za rad hidroelektrana.

On je ukazao da EPS beleži stalni trend povećanja potrošnje struje, zbog čega je u planu ulaganje u niz novih projekata do 2020. godine kao što su hidroelektrane na Drini, Ibru, HE Ðerdap, Bistrica, kao i ulaganja u termorelektrane u Obrenovcu, Kostolcu i Kolubari.

Član Saveta za energetiku Republike Srbije Dejan Stojanović rekao je da treba insistirati na naplati toplotne energije po utrošku, što ne znači da će tada grejanje biti jeftinije, jer će svako plaćati onoliko koliko potroši, što će se obračunavati na osnovu postojeće cene energenata.

Na daljinski sistem se u Srbiji greje oko 600.000 domaćinstava, a ukupna nabavka energenata za svih 57 toplana godišnje košta oko 300 miliona evra, naveo je on, i dodao da su toplotni izvori u Srbiji stari oko 25 godina i da ih treba modernizovati.

(Tanjug)