MUK: Zašto Bosanci i Hrvati ćute o otkrićima CIA?

Rat u BiH odneo je 100.000 žrtava, jedan je od najkrvavijih sukoba u Evropi u 20. veku. Preko 2 miliona ljudi je raseljeno iz svojih domova ili su postali izbeglice. Dokumenti CIA svedoče o tome, ali mediji u BiH i Hrvatskoj ćute o tome

Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) svakodnevno objavljuje podatke iz 300 dokumenata sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, a koji se tiču rata bivšoj Jugoslaviji.

Preporučujemo

Tajni dosijei opisuju koliko su Amerikanci radili na ujedinjenju Bošnjaka i Hrvata protiv Srba i koliko su bili povlašćeni kod zapadnih sila. I dok su u Srbiji ovi dokumenti naišli na veliku pažnju javnosti, začuđuje podatak da skoro ni jedan medij iz bivših zemalja SFRJ nije preneo njhov sadržaj, uprkos tome što su sve tri zemlje direktno učestvovale u ratovanju.

U dokumentima se navodi da Alija Izetbegović nije želeo multietničku BiH, iako se za to zalagao. Navodi se da su Bošnjaci zloupotrebili pristrasnost američke administracije i napadali su Srbe iz zaštićenih zona. Ističe se i da su SAD nameravale da daju Republici Srpskoj referendum za otcepljenje posle mirovnog sporazuma u Dejtonu, a pre američkih izbora.

Otkrivaju da su se pregovori u američkoj bazi između Miloševića, Tuđmana i Izetbegovića kretali od žestokih sukoba do zbijanja šala sa sve tri strane. Svim tim dešavanjima bave se odlomci tajnih dosijea sa kojih je CIA rešila da skine oznaku "poverljivo", a koji očigledno nisu dovoljno zanimljivi medijima u bivšim republikama.

Iz do sada objavljenih dokumenata se zaključuje da su SAD bile neodlučne po pitanju priznanja samostalnosti bivših jugoslovenskih država, jer su strahovale kakve bi reakcije to moglo imati na terenu. Šansa je pružena Bosancima nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kada su SAD tadašnjem predsedniku BiH, Aliji Izetbegoviću, dali priliku da kroz pozitivan tretman sarajevskih Srba pokaže da je za multietničku BiH, ali on tu šansu nije iskoristio.

Postavlja se pitanje zašto se dokumenti ne objavljuju u bivšim zemljama SFRJ. Da li zbog toga što dosijei favorizuju Bošnjake i Hrvate ili zato što ne ispadaju Srbi jedini zločinci?

Rat u BiH je odneo 100.000 žrtava, jedan je od najkrvavijih sukoba u Evropi u 20. veku, a preko 2 miliona ljudi je raseljeno iz svojih domova ili su postali izbeglice. Nakon rata na području BiH je ostalo između 1,2 i 3 miliona neeksplodiranih nagaznih mina, koje i danas odnose ljudske živote. Nemoguće je da ne postoji nezainteresovanost ljudi za činjenice o ratu u bivšim republikama, ili se i dalje zalažu za propagandu da su Srbi najveći krivci. Jer, ako nešto niste pročitali u novinama, to se nije ni dogodilo!

(Telegraf.rs)