Evropljani bi da rade i nedeljom

Zahtevi za dozvolu za rad nedeljom su sve učestaliji u Evropi. U turističkim zonama prodavnice su otvorene svih sedam dana u nedelji, ali bez obzira na promene, nedelja ostaje i dalje neradni dan za ogroman broj Evropljana

Sve više zaposlenih u Evropskoj uniji priželjkuje novi zakon o radu koji će im omogućiti da rade nedeljom.

Preporučujemo

Zahtevi za dozvolu za rad nedeljom su sve učestaliji u Evropi. U turističkim zonama prodavnice su otvorene svih sedam dana u nedelji, ali bez obzira na promene, nedelja ostaje i dalje neradni dan za ogroman broj Evropljana.

Trenutno, zakon o radu u Austriji zabranjuje bilo kakav oblik rada nedeljom. U Nemačkoj prodavnice mogu biti otvorene nedeljom osam puta godišnje, i to ograničen broj sati.

U Francuskoj je otvoreno pitanje zakona koji zabranjuju rad prodavnica nedeljom, čime je oživljena debata o zaštiti na radu iz perioda industrijske revolucije, koju su pozdravljali sindikati, a potrošači često kritikovali.

Francuski zakon je 1906. uspostavio nedelju kao obavezni slobodan dan, kako bi osigurao odmor i kvalitetan život za zaposlene, mada su izuzetak predstavljale neke radnje, poput onih u turističkim oblastima. Kritičari tog zakona smatraju da se u zaštiti na radu otišlo predaleko, da je ugrožen moderan način života, zbog čega je Francuska u lošijoj poziciji od drugih država.

U Velikoj Britaniji pojedinim sektorima je dozvoljen rad nedeljom. Od 1994, zakon u Velikoj Britaniji dozvoljava da prodavnice rade nedeljom, dok veliki supermaketi mogu da rade ukupno šest sati.

U Švedskoj rad nedeljom je legalizovan 1971, dok u Norveškoj, Mađarskoj, Rumuniji i Češkoj ili Irskoj ne postoji nikakva restrikcija u pogledu rada nedeljom.

(Telegraf.rs/ Tanjug)