CIA: Dejton kao Kum - pregovori don Slobe i don Izija

Član Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, general-pukovnik Donald Kerik, ocenio je da su pregovori o podeli teritorije u Dejtonu bili ubedljivo najteži, a da se atmosfera kretala od usijanja, galame i sukoba do zbijanja šala i zajedničkih večera čelnika BiH, Srbije i Hrvatske

Član Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, general-pukovnik Donald Kerik ocenio je da su pregovori o podeli teritorije u američkoj bazi Rajt Peterson u Dejtonu, 1995. godine, bili ubedljivo najteži i da su povremeno ličili na scene iz kultnog filma "Kum", u kojoj pregovaraju dve porodice - "don Slobo (Slobodan Milošević) i bosanski Srbi i i don Izi (Alija Izetbegović)".

Preporučujemo

On je ocenio da se atmosfera tokom tih pregovora kretala od usijanja, galame i sukoba, zbog kojih je nastavak rata bio potpuno izvestan, do zbijanja šala i zajedničkih večera čelnika BiH, Srbije i Hrvatske.

Detaljne Kerikove zabeleške o maratonskim pregovorima u Dejtonu su obelodanje u nekoliko dokumenata američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), nastale su od 8. do 14. novembra 1995. godine i sa njih je ovih dana skinuta oznaka tajnosti. Kerik, prema pisanju "Glasa Srpske", početak pregovora u Dejtonu opisuje kao uspostavljanje starih prijateljstava među liderima sa prostora bivše Jugoslavije.

Nakon misije Ričarda Holbruka polovinom jula 1996. godine u BiH, Radovan Karadžić je prestao sa javnim pojavljivanjima, svedoči zamenik direktora CIA Džon Ganon pred Odborom za bezbednost Američkog kongresa 23. jula 1996. godine.

"Nakon misije Dika (Ričarda) Holbruka prošle sedmice, Karadžić je 19. jula najavio da će napustiti pozicije predsednika stranke i vlasti i prestati sa javnim pojavljivanjima. Sa 22. julom, od 19. jula nijedan medij više nije izveštavao o Karadžiću", navodi se u dokumentu.

Pojašnjava se da je za dalji razvoj BiH bilo potrebno isključiti iz javnog života lica koja se dovode u vezu sa ratnim zločinima, koja, uprkos zabranama iz Dejtona, ne žele da prepuste svoje pozicije.

"Nezavisne", međutim, navode da u pronađenim dokumentima, ipak, ne postoji dokaz da je bilo ko Karadžiću obećao imunitet od krivičnog progona, kako je Karadžić tvrdio nakon trasnefa u Haški tribunal. A u jednom od poverljivih dokumenta Holbruk je zapisao:

"Odluka da spasimo RS i ne dozvolimo vojni poraz bosanskih Srba je najvažnija koju smo doneli".

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)