DA SE NE ZABORAVI: Jastrebarsko - ustaški logor isključivo za srpsku decu! (FOTO)

Spas za logoraše došao je 26. avgusta 1942, kada su partizani oslobodili sve lokacije logora. Zvanični podaci kažu da je u najtežim mukama umrlo oko 3.000 nedužne dece

Tokom ratne 1942. godine, 12. jula, u mestu Jastrebarsko kod Zagreba formiran je ustaški koncentracioni logor za decu, jedini takve vrste u fašističkom delu Evrope i ostatku ratom zahvaćenog kontinenta!

Preporučujemo

Spas za logoraše došao je 26. avgusta 1942, kada su partizani oslobodili sve lokacije logora, a zvanični podaci kažu da je u najtežim mukama umrlo oko 3.000 nedužne dece.

U NDH je postojalo više koncentracionih logora smrti, a neki od njih su u svojim kompleksima sadržavali i odeljenja za decu, poput onih u Staroj Gradiški, Jasenovcu, Uštici, Jablancu, Gornjoj Rijeci kod Križevaca i Lobogradu u kojima su, po nepotpunim istraživanjima, stradala deca: 42.791 srpske, 5.737 romske i 3.710 jevrejske narodnosti.

Jedinstvenost logora Jastrebarsko, čak i za tadašnji fašistički svet i za formiranje njihovih logora smrti, jeste u tome što je ovaj logor formiran isključivo za decu. Odraslih zatočenika ovde nije bilo.

Jedno svedočanstvo o broju umrlih, koje zapanjuje i dan danas svojom morbidnošću, jesu isečci, faksimili listova iz dnevnika Franje Ilovara, gradskog grobara koji je beležio svako umrlo dete, ciframa, a često i samo reckama.

Ilovar je sabirao svaku smrt, jer za telo svakog deteta je bio plaćen.

Strahote svirepog kažnjavanja dece kaznama poput "tavana i slane vode", "krampusa", "klečanja na pijesku", "vlačane teškog kamena", od kojih su deca masovno umirala ili bivala dovedena do granice ludila, ostavile su neizbrisiv trag u pamćenju preživelih. Najteža kazna, ipak, po njihovim svedočanstvima bila je sahranjivanje bezimene dece, svojih drugova.

Još jednu činjenicu bitno je pomenuti, a to je da je pokušaj pomoći deci ovoga logora ipak postojao. Humanošću i izuzetnom hrabrošću određenog broja žena, njih oko 26 sestara Crvenog krsta na čelu s Tatjanom Marinić, spasen je određen broj dece.

U borbu za život dece uključili su se i tadašnji stanovnici Jaske, kao i neki istaknutiji ljudi javnog života. Neke od tih hrabrih ljudi i žena kasnije su streljale ustaše zbog takvih aktivnosti.

(Telegraf.rs / Frontal.rs)