NELJUDSKI: Da li prosjaci drogiraju i napijaju svoju decu i koriste ih kao robu?

Kada u podzemnoj železnici vidite ženu s detetom koja prosi, razmislite pre nego što joj date novac. Ta deca su uglavnom drogirana kako ne bi pravila galamu i stalno spavaju

Jeste li se ikada zapitali zašto dete u rukama prosjaka spava? Prenosimo priču staru nekoliko godina nepoznatog autora koja je poslednjih dana ponovo postala aktuelna, pa se širi društvenim mrežama.  Ova priča ponovo aktuelizuje dilemu koja nije nova, a bavi se iskorišćavanjem dece u neljudske svrhe i spekulacijama da prosjaci drogiraju i napijaju svoju decu.

Preporučujemo

"U blizini stanice metroa sedi ženska osoba neodređene starosti. Kosa joj je čupava i prljava, glava tužno pognuta. Sedi na prljavom podu, a pored nje stoji torba u koju ljudi ubacuju novac. Na njenim  rukama je usnulo dvogodišnje dete. Ima prljavu kapu i odeću.

Mnogobrojni prolaznici daju novac "Madoni s detetom". Ljudi poput nas uvek žale manje srećne. Spremni smo nesrećnicima dati poslednju košulju i novčić iz džepa, pa ne razmišljati dublje o toj temi. Pomaganje se čini kao dobra stvar.

Prolazio sam pored žene koja prosi mesec dana i nisam joj davao novac jer sam znao da se radi o bandi, te da će novac koji prikupi završiti kod onih koji na tom području kontrolišu prosjake. A oni poseduju luksuznu imovinu i brojne automobile. Naravno, i prosjaci naveče dobijaju - bocu votke i kebab.

Kako bi dete spavalo, napiću ga drogom ili votkom. Naravno, dečja se tela ne mogu nositi s takvim šokom pa često umiru. Što je najgore, ponekad preminu tokom "radnoga dana". A imaginarna majka mora da drži mrtvo dete na rukama do uveče. To su pravila. A prolaznici će ubacivati novčiće, verujući da su moralni, pomažući "samo majci".

BORBA S VETRENJAČAMA

Sledećeg dana sam prošao istom stanicom. Odlučio sam se da se predstavim kao novinar i pripremio sam se na ozbiljan razgovor. Međutim, razgovor nije uspeo. Dogodilo se sledeće: Žena je sedela na podu i rukama držala dete. Pitao sam je za detetove dokumente i, još važnije, gde je jučerašnje dete.

Jednostavno me ignorisala. Moja pitanja nisu ignorisali ostali prolaznici. Rekli su mi da nisam pri sebi jer sam vikao na jadnu prosjakinju sa detetom. Sve u svemu, nečasno sam izveden iz podzemne železnice. Jedino što mi je preostalo bilo je da nazovem policiju. Kada je stigla, prosjakinja s detetom je nestala, a meni je došlo do mozga da se zapravo borim s vetrenjačama.

Kada u podzemnoj železnici vidite ženu s detetom koja prosi, razmislite pre nego što joj date novac. Razimislite o tome da bi, da nema stotina i hiljada prolaznika koji joj daju novac, posao poput ovoga propao. Taj biznis bi trebao umreti, a ne dete opijeno votkom ili drogom. Ne gledajte s ljubavlju na usnulo dete, već sa - užasom."

(Telegraf.rs)