NIS – imao se rašta i prodati

Piše: Nenad Gujaničić, glavni broker Sinteza invest grupe

Naftna industrija Srbije (NIS) ponovo je dospela u centar pažnje javnosti spominjanjem istovetne sume, za koju je krajem 2008. godine većinski paket akcija ove naftne kompanije prodat ruskom Gaspromnjeftu. Ovaj put, iznos od 400 miliona evra, bio je profit koji je ovo akcionarsko društvo ostvarilo u protekloj godini.

Uzimanjem u obzir samo ove dve brojke gotovo je iluzorno raspravljati o opravdanosti prodaje ove kompanije. No, da li je zaista tako?

Alternativni put privatizaciji NIS-a viđen očima domaćih dužebrižnika, mogao je biti dvojak: nepromenjeno stanje koje bi možda već do sada istopilo kapital ove kompanije ili, pak, utopistički model koji podrazumeva stvaranje političko-ekonomskog ambijenta u kojem bi ova kompanija ostala državna, dok bi njome upravljali profesionalni menadžeri lišeni partijskog uticaja.

I dok status kvo ne moramo da zamišljamo, već je dovoljno pogledati "leševe" domaće privrede u vlasništvu države, drugi put je zapravo fikcija, ako iole trezveno sagledamo višegodišnje ponašanje glavnih kreatora ovdašnjeg poslovnog ambijenta.

Dakle, oba puta se završavaju već viđenim scenarijem – preduzeća ostaju u "našim" rukama po svaku cenu, a nju svojim novcem, na ovaj ili onaj način, na kraju plati poreski obveznik.