Srpkinje u mirovnim misijama

U misijama UN do sada učestvovale 42 pripadnice Vojske i MUP Srbije

Nakon sanitetskih i policijskih angažmana, srpske žene se spremaju za učešće u vojnim misijama. Poslednjih deset godina u vojnim misijama UN-a učestvovale su 32 Srpkinje, dok je njih 10 radilo u policijskim, rezultati su istraživanja Centra za bezbedonosnu politiku. 

Od 2002. godine u mirovnim operacijama učestvovalo je 296 srpskih vojnika, od čega su žene činile 11 odsto, a u prethodnoj godini od 27 srpskih misionara, samo su dve žene (7. 1 odsto). Broj naših učesnika smanjen je završetkom misija u Čadu  i Centralnoafričkoj Republici 2004. godine, gde je učestvovalo šest žena.

Prvi put Srbija je poslala sedam  predstavnika MUP-a u policijsku misiju UN-a, u Liberiji 2004. godine. Do sada je izvršeno 30 rotacija (na 6-12 meseci), u kojima su bile angažovane četiri žene. U martu 2008. na Haitiju započeta je druga misija, gde je pet žena  učestvovalo u 15 rotacija.

Razlog za nedovoljno učestvovanje žena je njihov generalno mali broj u sastavu Vojske Srbije, svega osam odsto ukupnog broja zaposlenih, dok ih u policiji ima nešto više od sedam odsto uniformisanog sastava. Takođe, problem je i neispunjavanje formalnih uslova za odlazak u mirovne misije - navode Maja Bjeloš i Gordana Odanović, iz Centra za bezbednosnu politiku.

U vojsci Srbije ima 17 žena oficira i 33 podoficira, a za slanje u vojnu (posmatračku) misiju, potreban je oficirski ili podoficirski čin i minimalno šest godina staža, a za policijsku misiju pet godina provedenih u nacionalnoj službi. 

- Srbija je tek 2011. dobila prve potporučnice, koje su diplomirale na Vojnoj akademiji, što znači da će se narednih godina u vojnim kontingentima žene angažovati i u vojnoposmatračkim misijama, a ne samo u sanitetskim timovima - rekle su sagovornice iz Centra za bezbedonosnu politiku.

Problem za naše žene predstavlja i razdvojenost od porodice i nerazumevanje od strane okoline. Međutim, one i te kako nedostaju u međunarodnim operacijama.

- Žrtve seksualnog i fizičkog nasilja lakše odlučuju da te slučajeve prijave ženskom osoblju misije. Osim toga, u neposrednom kontaktu sa lokalnim stanovništvom žene mogu da sakupe informacije koje ukazuju na rast tenzija ili na mogućnost izbijanja sukoba. Njihovo prisustvo je važno i zbog kulturoloških razlika u društvima, u kojima je fizički kontakt između muškaraca i žena zabranjen - navodi Maja Bjeloš. 

(Izvor: Novosti)