NEKADAŠNJA MINISTARKA: Kulturi dati procenat od lutrije

- U Engleskoj postoji deo kulture koji finansira država, ali i poseban budžet koji se izdvaja od oporezivanja igara na sreću i on služi za podržavanje alternativnih projekata i kulturnih scena - kaže Nada Popović-Perišić

Ministarka kulture u periodu od 1994. do 1998. godine Nada Popović-Perišić kaže da joj u aktuelnoj rekonstrukciji Vlade Srbije nije nuđeno mesto ministarke i poručuje da i dalje stoji pri nekadašnjem predlogu da se novac od oporezivanja igara na sreću "usmerava" u kulturu.

Preporučujemo

- I za to sam se zalagala, ali predlog nikada nije prošao. Izdvajalo se samo za sport. Uz sve uvažavanje sporta, ta oblast ima vlastitu zaradu koju kultura nema. U Engleskoj postoji deo kulture koji finansira država, ali i poseban budžet koji se izdvaja od oporezivanja igara na sreću i on služi za podržavanje alternativnih projekata i kulturnih scena. Novi ministar kulture morao bi da se izbori za oporezivanje lutrije u korist kulture - kaže Popović-Perišić, danas dekan Fakulteta za medije i komunikacije univerziteta "Singidunum" u Beogradu u razgovoru za list "Politika".

Kada je o novom ministru kulture reč, ona kaže da joj to mesto nije nuđeno, ali da takvu ponudu ne bi ni prihvatila. Na pitanje koji bi bio idealan profil ministra kulture Srbije, Popović-Perišić odgovara:

- Osoba koja ima široko humanističko obrazovanje. Možda nije najbolje rešenje da bude u umetničkoj profesiji, jer bi došlo do izražaja subjektivno opredeljenje, ali ni to ništa ne znači, jer primer Meline Merkuri koja je bila glumica pokazuje da je ona bila odličan ministar. Žak Lang, Andre Malro su takođe primeri odličnih ministara kulture sa širokim humanističkim obrazovanjem.

-  U zabludi su oni koji misle da se samo ekonomijom može transformisati društvo. Mi živimo u svetu u kome su i porodica i lični život, svi fantazmi i snovi podređeni ekonomiji kapitala. Ne živimo samo krizu ekonomije i politike, nego i krizu institucija. One moraju da se transformišu - kaže Popović-Perišić i dodaje:

- Ne mislim na transformaciju samo u formalnom smislu, nego i na transformaciju funkcije institucije. A funkcija je da stvara novo, imaginarno, da živimo drugačije, da umetnost i solidarnost budu bitni za institucije. Kada kažem solidarnost, mislim na saradnju velikih institucija, poput Narodnog i Muzeja savremene umetnosti, na velike zajedničke projekte kojima bismo se predstavljali u inostranstvu.

(Telegraf.rs / Izvor: Politika)