Zašto Srbi ne rade na "crveno slovo" u kalendaru?! (FOTO)

Srpska pravoslavna crkva ima ukupno 36 (ili 38, ako se uzmu u obzir Vaskršnji i Duhovski utorak) praznika, plus 49 nedelja, koji se štampaju crvenim brojevima i slovima.

Termin "crveno slovo" je utemeljen duboko u srpskoj tradiciji, a vezuje se za velike praznike koji su obeleženi crveni slovima u kalendaru. Na taj dan se uglavnom posti, ništa se ne radi i odlazi se u Crkvu.

Preporučujemo

-Nemoj da radiš danas, spaliće te Sveti Ilija. Crveno slovo je, završićemo onaj posao sutra... - ovakve i slične rečenice su česte u našem narodu. Crveno slovo u kalendaru se poštuje iz verskih razloga, ali i zato što ljudima prija odmor.

A crvenih slova je prepun savremeni crkveni kalendar. Svaka nedelja je crveno slovo, plus velikih 12 gospodnjih praznika i veliki svetitelji koji su obeleženi crvenim slovom.

I kad je naš narod bio gotovo sav agrarni, kad su se samostalno bavili poljoprivredom i stočarstvom, bilo je poslova koji se nisu mogli odlagati, pa ni zbog praznika. To su najčešće radovi na spremanju letine, pre svega pšenice, stočne hrane i još neki poslovi.

Kada je trebalo skupiti seno ili požnjeti žito u nedelju, ili na praznik, narod bi govorio: "Uradićemo to, Boga moleći".

Svaki dan u godini je posvećen nekom spasonosnom događaju ili svetiteljima. Međutim, nisu svi dani, odnosno praznici, jednaki. Neke uvažavamo kao praznične dane, dok su drugi radni dani.

- U te dane Crkva, svojom prvom zapovešću, poziva verni narod da ide u crkvu, na Službu Božju. I praznik se i slavi bogoslužbeno, na Svetoj liturgiji. Znači, nije dovoljno samo ne raditi na praznik, već taj dan treba posvetiti Gospodu Bogu svome, posvetiti duši svojoj - kaže otac Dušan Anđelković za Telegraf o praznicima obeleženim crvenim slovom.

(Mićo Babić)