Letonija: "Ne" ruskom jeziku u službenoj upotrebi
Građani ove države na referendumu su se izjasnili protiv predloga da jezik "bivših okupatora" postane drugi službeni jezik. Ruska manjina, kao i zvanična Moskva nezadovoljne su rezultatima
Prema prvim, nezvaničnim rezultatima referenduma, građani Letonije ne žele da se ruski jezik uvede u službenu upotrebu. Protiv tog predloga glasalo je 77,75 odsto glasača, a izlaznost je bila oko 70 odsto, što je mnogo više nego na ranijim referendumima i izborima. Ruska zajednica, kao i zvanična Moskva nezadovoljni su rezultatom i tvrde da oko 300.000 Rusa nije ni dobilo pravo da glasa.
Na glasanje je u subotu izašlo više od milion ljudi, a za uvođenje ruskog kao drugog zvaničnog jezika u Letoniji glasalo je oko 220.000 glasača, tako da letonski ostaje jedini zvanični jezik u ovoj baltičkoj državi. Za pozitivan ishod referenduma bilo je potrebno više od 770.000 glasova.
Parlamentarna većina prethodno je odbila zahtev o uvođenju ruskog jezika u Letoniji, u kojoj Rusi čine oko 40 odsto stanovništva, pa je po prikupljanju potpisa građana ruskog porekla pokrenuta zakonska inicijativa za raspisivanje referenduma.
Režim u Rigi proglasio je eventualni uspeh referenduma pretnjom po nacionalni interes i državnost Letonije, a najviši državni zvaničnici pozvali su građane da izađu na glasanje i daju glas protiv. Za mnoge Letonce referendum je pokušaj zadiranja u nezavisnost zemlje. Oni ruski jezik smatraju jezikom bivših okupatora. Takođe, postoji i strah da Moskva nastoji da proširi uticaj preko manjine koja govori ruskim jezikom.
Moskva je nezadovoljna jer oko 320.000 Rusa nije dobilo pravo glasanja na referendumu, a reč je o građanima koji su posle raspada Sovjetskog Saveza ostali legalno da žive u Letoniji, ali nisu dobili državljanstvo. U njihova lična dokumenta letonske vlasti stavile su pečate "alien" ili "vanzemaljac", čime im je automatski uskraćeno pravo da glasaju.
Za vreme Sovjetskog Saveza u Letoniju je došlo stotine hiljada Rusa, Belorusa i Ukrajinaca. Većina nikada nije naučila letonski jezik, a nisu dobili državljanstvo ni kada je zemlja stekla nezavisnost. Oni zbog toga ne mogu da glasaju ili da rade u državnoj administraciji. Prema aktuelnom zakonu, svako ko je došao u Letoniju za vreme Sovjetskog Saveza ili su mu roditelji tada došli, nema državljanstvo i mora proći ispit iz letonskog jezika da bi dobio status građanina.
(Izvor: Agencije / Foto: Tanjug)