SMEHOTRESNO: Saznajte šta su "jalomud" i "vrtikur" u onlajn rečniku južne Srbije

Momčilo Zlatanović, leksikograf, sakupljač narodnih umotvorina i profesor univerziteta u penziji, objavio je "onlajn" rečnik govora južne Srbije. A u njemu: "vrtodupka" je žena koja previše mrda zadnjicom, a "močka rabota" posao koji je loše odrađen

Momčilo Zlatanović, leksikograf, sakupljač narodnih umotvorina i profesor univerziteta u penziji, objavio je onlajn rečnik govora južne Srbije, s nešto manje od 11.000 termina. Među njima su gotovo svi termini koji su u upotrebi u ovom delu Srbije, pa i oni vulgarni, što ovom delu daje poseban kvalitet.

Preporučujemo

Rečnik se nalazi na adresi www.vranje.co.rs.

Tako za nekoliko sekundi možete saznati šta su "jalomud", "dropla","barabar" ili "vrtikur", a nakon toga i čuti kako se ta reč izgovara i kako se koristi u konkretnim primerima, jer je pored svakog termina ostavljen zvučni zapis.

Na primer, za termin "vrtodupka" navedeno je da je to žena koja previše mrda zadnjicom kada se kreće, "dupedavac" je čovek koji se daje za sitne interese, "krvoserka" je žena tvrdica, "močka rabota" označava posao koji je loše odrađen, a "trtlja" je čovek sa velikom zadnjicom.

- Radeći decenijama na istraživanju narodnog pesništva južne Srbije i Kosova nisam mogao, a da se ne interesujem za leksiku. Ovo je prvi onlajn rečnik, a do sada sam objavio tri rečnika u klasičnom formatu. Ovaj rečnik je urađen u nameri da ljude upozna s tradicijom našeg ambijenta i duše naših ljudi. Otud mislim da će i ovaj rečnik pomoći boljem upoznavanju krajeva jugoistočne Srbije - kaže Zlatanović.

On ističe da se u ovom rečniku mogu naći reči  pre svega, turskog porekla, ali isto tako i latinskog, nemačkog, grčkog, pa čak i sanskrita.

- Standardnom jeziku ne preti nikakva opasnost od lokalnih govora i nikad mu nije pretila. Treba prihvatiti činjenicu da su lokalizmi deo srpskog jezika. Time se ne osporava zvanični jezik na kojem učimo ili pišemo knjige. Nažalost, sve češće koristimo strane reči, i to u sve većem kapacitetu. Prosečan čitalac zato mora da priziva leksikone kako bi protumačio radove pojedinih srpskih autora. Naše pravo je da čuvamo izvornost maternjeg jezika čime čuvamo i naš identitet. Zbog toga za dijalekatske govore treba imati više razumevanja - poručuje Zlatanović.

(Telegraf.rs)