Bračni par Jović jedini Srbi u selu Svinjare (FOTO)

Okruženi Albancima u selu danas žive samo Darinka i Vojislav, jer je u martovskom pogromu 2004. godine spaljeno više od 100 domaćinstava i proterano oko 600 Srba

Na ulasku u selo Svinjare, u opštini Kosovska Mitrovica, stoji tabla na kojoj piše "Frashër" i "Frašr" bez srpskog naziva.

Preporučujemo

U martovskom pogromu 2004. godine iz atara naselja Svinjare, koje se prostire na 685 hektara naočigled međunarodne zajednice i u prisustvu mirovne NATO vojne misije Kfor, spaljeno je više od 100 domaćinstava i proterano oko 600 Srba.

Vlada Kosova obnovila je skoro sve kuće i više puta uputila poziv stanovnicima ovog sela da se vrate, međutim, i posle 9 godina, povratka nema. Raseljeni Srbi utočište su našli u severnoj Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu, ne vraćaju se jer tvrde da nemaju osnovne uslove za život i da se ne osećaju bezbedno.

U Svinjaru, danas okružen komšijama Albancima, živi samo bračni par Jović, Darinka i Vojislav. Naš dolazak najavio je lavežom čuvar ovog doma, dok pred nas nije izašao domaćin, nasmejan, jer su gosti ovde prava retkost.

Po "oboru" se razmilila živina, ispred kuće stoletni crni dud u čijem hladu se odmaraju posle rada u bašti i oko stoke. Oko kuće cveće, eto i domaćice, koja nam savetuje da je udobnije i "hladovinije" u kući.

- Pre rata smo zajednički obradjivali zemlju, na mobe jedni kod drugih, a sada smo sami i sve je skupo - kaže Vojislav, kome bi pomoć u semenu, đubrivu i mehanizaciji dobro došla, ali za devet godina niko od opštinskih vlasti nije pomogao niti je došao da ih pita kako su, treba li im nešto, do ovog proleća.

Opština je uspela da Jovićima donese svinje, ali ne i koke nosilje, koje je želela Darinka.

Jovići su u svojoj kući srećni i zadovoljni, i ne mogu ni da zamisle da negde drugo žive. Bliži se letnji Aranđelovdan, njihova "mala" slava, kada će im doći ćerke, zetovi i unučići. U špajzu su već poređani domaći sokovi i slatko i sasvim "dovoljna količina domaće rakije" koju Vojislav sam proizvodi.

Na pitanje zašto i ostali ne slede njegov primer, Jović nema odgovor.

- Svako ima pravo da odluči gde će i kako će da živi, retki su oni koji mi pružaju podršku, neki čak kažu da nisam uračunljiv, neki bi jedva dočekali da odem kako bi valjda potvrdio da ovde ne može da se živi. Bezbednost je stvar osećaja, a ne stvar garancije, uostalom ko danas može da ti garantuje bezbednost - kaže Jović.

Prilikom posete tadašnjeg specijalnog izaslanika EU Pitera Fejta Jovićima, na njegovo pitanje kakva im je bezbednost, Vojislav uvek dobro raspoložen je odgovorio: "Svakako sam bezbedniji nego Džordž Buš, mene još uvek niko nije gađao cipelom, iako nemam lično obezbeđenje".

(Telegraf.rs)