TEMA TELEGRAFA: Sveto drveće koje Srbi obožavaju i poštuju! (FOTO)

Negovanje kulta drveća u srpskom narodu potiče još iz paganskih vremena, a po primanju hrišćanstva, nije iskorenjeno već je dobilo novu dimenziju. Pročitajte gde se nalaze sveti hrast, kruška, trešnja i bor

Svi drevni narodi negovali su kult drveća. Lipa i hrast su kod Starih Slovena smatrani za sveto drveće. Kult drveta prisutan je i kod Srba, pogotovo u poslednje vreme kada meštani tvrde da se na krošnji drveta pojavljuje lik Isusa Hrista.

Preporučujemo

Negovanje kulta drveta u srpskom narodu ostalo je još iz paganskih vremena, a po primanju hrišćanstva, ovaj kult nije iskorenjen već je dobio novu dimenziju.

Poznato je da se za Božić unosi badnjak u kuću, a svake godine uoči Petrovdana, deca prave lile - guli se kora trešnje i suši, a zatim stavlja na vrh štapa koji se pali uoči ovog velikog hrišćanskog praznika.

U mnogo krajeva Srbije postoji drveće za koje meštani veruju da je sveto i često ne smeju da im obrezuju grane jer veruju da će ih stići prokletstvo.

"HRAST NE SME PASTI"

Kada su izvođači radova auto-puta koji treba da prođe pored sela Savinci, gde se nalazi hrast star 600 godina, planirali da isti izmeste jer se nalazio na planiranoj trasi, ni slutili nisu na kakav će otpor meštana i javnosti naići.

Hrast je uvek imao veliko poštovanje među Srbima. Ispod hrasta se okupljao narod radi molitve, kao i pri donošenju važnih odluka od zajedničkog interesa.

Danas su to gorostasni hrastovi "Zapisi" sa urezanim krstom gde su se u vreme seoskih i gradskih litija održavali molitveni skupovi za zdravlje stanovništva, za zaštitu useva od nepogoda, kao i za zaštitu stoke.

Kora i plod hrasta (žir) se koriste za lek i za ishranu.

(Mićo Babić)