Gde odlazi srpsko zlato?

Kao pečurke posle kiše poslednjih godinu dana nikle su radnje koje otkupljuju zlato i srebro. Ima ih na gotovo svakom ćošku. Kako se cena zlata na berzama poslednjih godina gotovo učetvorostručila, nema sumnje da su vlasnici ovih radnji napravili solidan biznis

Sve više radnji koje otkupljuju zlato i srebro. Većina otkupljenog zlata ide u novu proizvodnju. Za izvoz potrebna dozvola. Otkup zlata pogodan za pranje novca.

Preporučujemo

Kao pečurke posle kiše poslednjih godinu dana nikle su radnje koje otkupljuju zlato i srebro, piše list "Danas". Ima ih na gotovo svakom ćošku, gotovo više nego pekara, konstatuje "Danas", i ocenjuje da kako se cena zlata na berzama poslednjih godina gotovo učetvorostručila, nema sumnje da su vlasnici ovih radnji napravili solidan biznis.

Danas navodi da je dobar primer za to lanac radnji u vlasništvu dvojice hrvatskih državljana - Gold exchange. Prva ovakva radnja otvorena je pre manje od godinu dana, u julu prošle godine, a danas ih, prema podacima sa sajta, ima 76 u Srbiji, od toga 14 u Beogradu, a čak 29 u Vojvodini.

Cena koju oni plaćaju za gram zlata ili srebra varira, kako je listu "Danas" rečeno, što od kretanja na berzi, što od komada koji onaj koji prodaje ima da ponudi.

Vlasnici zlatara koji uz trgovinu imaju i svoju proizvodnju, nisu srećni što su dobili konkurenciju u ovakvim otkupnim radnjama.

Naime, većina novih učesnika na tom tržištu nema proizvodnju, iako bi to morali bar prema relativno novom Zakonu o kontroli predmeta od dragocenih metala. Neki od njih su se snašli tako što su opremu kupili, ali je još nisu ni raspakovali, a takvima opet inspekcije ne mogu ništa jer su ispoštovali zakon.

Lucija Dujović, direktorka sektora za kontrolu i nadzor u Direkciji za mere i dragocene metale, kaže za "Danas" da je posle usvajanja novog zakona ova oblast bolje regulisana, ali da i sada ima mnogo onih koji se bave otkupom zlata, iako na to nemaju pravo.

Zakon propisuje da se otkupom zlata može baviti samo onaj koji je registrovan za obavljanje delatnosti proizvodnje predmeta od dragocenih metala, koji ima znak proizvođača i koji u svojim prostorijama na vidnom mestu drži i rešenje o znaku proizvođača.

Ono što može Direkcija jeste da podnese prekršajne prijave protiv onih koji se time bave, a nisu registrovani kao proizvođači.

- Od septembra 2012, kada se počelo sa nadzorom otkupa zlata do juna ove godine, podneta su ukupno 34 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka za one koji su nezakonito vršili otkup upotrebljivanih predmeta od dragocenih metala - napominje Dujovićeva, i dodaje da oni u Direkciji nemaju uvid u to šta se dalje dešava sa tim postupcima.

Direkcija za mere i dragocene metale, napominje ona, vodi evidenciju o proizvođačima predmeta od dragocenih metala, ali ne i evidenciju o onima koji se bave samo otkupom.

(Telegraf.rs / Izvor: Danas)