DOBITNIK VUKOVE NAGRADE: Ovakvom srpstvu i ne treba nikakva kletva (FOTO)

Dušan Milovanović, istoričar umetnosti i muzejski savetnik MPU u Beogradu objašnjava za Telegraf zašto bi se filma o Kosovskom boju stideli i Albanci, i šta sve o Vidovdanskim svetinjama Srbi zapravo ne znaju

Dušan Milovanović, istoričar umetnosti, muzejski savetnik MPU u Beogradu, više od 30 godina na čelu je istraživačkog tima MPU pri manastiru Hilandar. U ekskluzivnom intervjuu za Telegraf, dobitnik Vukove nagrade priča da li nas na pragu trećeg milenijuma stiže Kneževa kletva i koliko je istorijski, sociološki, kulturološki posmatrano utemeljena kosovska misao koja traži žrtvu i donosi rešenje, utemeljena u našem narodu.

Preporučujemo

- Svetinja Vidivdana, u današnje sasvim rasuto vreme, malo kome i malo šta znači. Surovo je da su oni ''što su i bili i ostali, na strašnome poprištu'' najviše i postradali, a izmaklice i pobegulje Knežev zavet nije ni dotakao - počinje priču za Telegraf Milovanović i dodaje - U širem kontekstu posmatrano, ovakvom srpstvu i ne treba nikakva kletva – dovoljna mu je već poslovična nebriga o ličnoj i sudbini sopstvenih potomaka, ukoliko ih uopšte bude bilo.

Koliko je ''Kosovska misao'' uopšte dostupna i jasna?

- Povremeno, nam prikažu onaj skaradni film o Kosovskom boju koga bi se i Albanci stideli (da su ga napravili); neko nam izdeklamuje (ex katedra) kakvu nemuštu besedu o onome u šta se baš nimalo ne razume, diletant patetično odrecituje Kneževu kletvu, bude tu još i trapavo rečena Desankina Gračanica, amateri odskakuću kolce-naokolce, pa se pređe na tekuća pitanja i svinjarije, po mogućstvu – sa kupusom i to sve na Sveti Vidovan, koji, gle čuda – obično zapadne baš u Petrov post. Naravno, da postoji i ono, nešto, Srba što ne uzmiče pred trivijalnim i dnevnim, što dostojno slavi ovu Slavu i, u pogruženju, se seća strašnog stradanija i usuda, koji će nas, Bože daj, jednom i napustiti.

Šta je vaša poruka svekolikom srpstvu na Vidovdan?

- Uzeti se u pamet, dići ruke od trivijalnosti, improvizacija, od svesnog pristajanja na (besmislenu, savremenu) žrtvu, moliti se da nam se oči otvore i mnogo učiti, da bi nam se um razbistrio, ne bi li dokonali ko su nam zlotvori, ko nam dobro želi i želimo li ga mi sebi samima. Teško je to, uostalom, ne reče pesnik džaba '' Da je lako Srbin biti – vraga bi to nama zapalo''.

(S. S.)