KOSOVSKI BOJ: Poraz koji je ujedinio Srbe!

Kosovska bitka 1389. godine, koja je uspela privremeno da zaustavi osmansko širenje u Evropi, postala je centralni motiv srpske narodne epske poezije i srpskog nacionalnog identiteta

Nema sumnje da je Kosovski boj, koji se odigrao na Vidovdan, zauvek urezao ovaj datum u srpsku istoriju. Iako je prošlo 624 godine od ove bitke, i dan-danas ne postoji jedinstveno mišljenje da li smo doživeli poraz ili pobedili na Kosovu.

Preporučujemo

Prvi izvori same bitke govore o srpskoj pobedi, a pogibija oba vladara (kneza Lazara i sultana Murata) i to što se Bajazit nije zadržao u Srbiji još više je pojačalo ovaj utisak. Međutim, sve i da je istina da je srpska vojska dobila bitku, posledice po srpski narod su bile dalekosežne.

Usledilo je viševekovno ropstvo pod Turcima, međutim, sećanje na Kosovski boj je nastavilo da živi i mnogima predstavlja nadahnuće. I danas se često citiraju reči kneza Lazara u epskim pesmama: "Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka"!

U prvoj fazi bitke, srpske snage su potisnule protivnika, a srpski vitez Miloš Obilić je uspeo da ubije sultana Murata. Njegov sin Bajazit je uspeo posle toga da konsoliduje svoje redove i krene u protivnapad u kome je zarobljen knez Lazar. On je po njegovom naređenju pogubljen, posle čega se osmanska vojska povukla sa bojišta i napustila Srbiju.

Milica koja je tada upravljala Srbijom 1390. ponudila je Bajazitu vazalstvo i ćerku Oliveru, a Bajazit je zauzvrat branio Srbiju od Ugara jer je Stefan 1390. imao tek 14 godina.

Bajazit I, kao novi sultan, uzeo je za ženu Lazarevu kćerku Oliveru. Srbi su bili primorani da plaćaju danak Turcima i obavezali su se da ratuju u korist Turske. Lazarev sin Stefan se borio na strani Turaka 1402. u bici kod Angore između Bajazita i Tamerlanovih Mongola.

Mongoli su naneli težak poraz Turcima i zarobili Bajazita. Nakon Bajazitove smrti Srbija više nije bila turski vazal, a despot Stefan se čvrsto vezuje za ugarskog kralja Žigmunda. Mnogo kasnije, nakon dve manje bitke, Turci su 1459. konačno zauzeli ostatke Srbije.

Lazareva pogibija se već krajem 14. veka shvatila kao svesna žrtva da se očuva narodna i državna sloboda i da posluži kao primer za kasnija  pokolenja. Nijedan srpski vladar nije dobio toliko pohvalnih slova kao Lazar.

Prva žena spisatelj u srpskoj književnosti, monahinja Jefimija, žena despota Uglješe, izvezla je Lazaru na svilenom pokrovu za njegovo telo molitvu i priznanje za učinjenu žrtvu.

Takva shvatanja ušla su i u široke narodne krugove. Kosovska bitka se često slavila u srpskoj istoriji i predmet je srpske narodne epske poezije.

(M. Babić)