Student iz unutrašnjosti roditelje košta 1.800 evra godišnje!

"Upadanje na budžet" ne znači da će studiranje biti besplatno: za troškove smeštaja, hrane, prevoza, pranja veša i prosečnog života u Beogradu za četiri godine treba izdvojiti čak 7.000 evra

BESPLATNO STUDIRANJE? Studenti koji nisu imali "sreću" da se rode u Beogradu, čak i kada uspeju da "upadnu na budžet", odnosno dobiju priliku da se školuju o trošku države, studiranje u prestonici plaćaju najmanje 1.800 evra godišnje.

Preporučujemo

Ova priča, o jednoj Sanji iz Zrenjanina, jednom Ivanu iz Čačka, Vladici iz Smedereva, Smiljani iz Leskovca, Aleksi iz Sečnja i jednom Lazaru, Jeleni, Ani, Milošu...počinje svakog juna, nakon velike mature. Pretpostavimo da na njoj nisu varali, već da su zahvaljujući znanju, trudu i radu uspeli da se izbore za školovanje "na teret budžeta". Sreća, radost, želje, snovi, nada i karta ka Beogradu. I prepreke.

U okviru studentskog centra "Beograd" akademcima je na raspolaganju 11 domova za smeštaj: "Kralj Aleksandar I" (bivši "Lola"), "4. april", "Košutnjak", "Patris Lumumba", "Rifat Burdžević", "Karaburma", "Slobodan Penezić", "Studentski grad", "Vera Blagojević" i "Žarko Marinović". U zavisnosti od kategorije doma, smeštaj košta između 900 i 1.500 dinara.

Dakle uz minimalne troškove a ipak koliko-toliko "normalan" život mladog čoveka u velikom gradu, reč je o trošku od oko 190.000 dinara. Skoro 1.800 evra.

Pošto još uvek govorimo o budžestskim - najboljim - studentima u Srbiji, red je da se osvernemo i da odluku Ministarstva prosvete da se uslov za dobijanje studentske stipendije podigne sa proseka 8.5 na 9.00. Ako imamo u vidu troškove kojima su studenti iz unutrašnjosti izloženi, jasno je da im nekoliko hiljada dinara mesečno, koliko država "velikodušno" odvaja za svoje mlađe na kojima svet ostaje, može mnogo pomoći. Ono što je nejasno je razlog izlaganja akademaca povećanom pritisku "trke za ocenama", pod kojim će se neminovno dogoditi situacija u kojoj će mnogi od njih učiti za stipenije, a ne za znanje.

Dok se, sa druge strane, neki uzorni akademci sa privatnih fakulteta i odgovarajućim merama, zapošljavaju u javna preduzeća. Za platu od 100.000 dinara.

Istovremeno, banke u trci za klijente šire ponudu usluga svakog dana, pa je jedna od tih novina i studentski kredit.

(M. Stojanović)