HAG ZAMENIO BEOGRADOM! Ralf van der Zijden: Kako sam postao Srbin (FOTO)
Holanđanin (35), koji već dve godine živi u Beogradu organizujući turističke biciklističke ture po prestonici, priča za Telegraf šta mu smeta u Srbiji, zašto voli kafanu, narodnu muziku i svoju devojku iz Aranđelovca
Holanđanin Ralf van der Zijden (35), vlasnik kompanije "Bike Belgrade", već dve godine živi u Beogradu, promovišući turističku ponudu prestonice kroz interesantne biciklističke ture. U Beograd se, prema sopstvenom priznanju, zaljubio za vreme jedne radne posete i to na putu ka aerodromu, razgledajući ga iz taksija. U tom trenutku se, kaže, osećao kao kada se zaljubio u svoju devojku.
Čim bi se vratio u Hag, nedostajali su mu srpski prijatelji, ulice, atmosfera ovoga grada. Stoga je jedno jutro rešio da donese finansijski ne baš najpametniju odluku − dao je otkaz, spakovao kofere i zauvek se preselio u Beograd. Nijednog trenutka se nije pokajao, a u izboru koji je napravio, kaže uživa svaki dan. Ono, međutim, na šta se ni nakon dve godine života ovde nije navikao je javašluk.
Šta ste usvojili od tipično srpskog ponašanja u kafani?
- Čim sednem u kafanu naručim leskovačku mućkalicu ili ćevapčiće i rakiju! Obožavam ogromne srpske porcije. Deluju prosto neverovatno. U životu nisam video veće porcije za manje pare. Pritom izbegavam kafane u koje zalaze stranci. Nisam došao ovde da se družim sa strancima, već da bih bio okružen Srbima. Čini mi se da sam već usvojio mnoge srpske osobine: Kasnim na sastanke, sastajem se sa poslovnim partnerima po kafanama, volim da slušam izvornu muziku, iako moja devojka ne voli (smeh). Sada sam kada odem u Holandiju Balkanac, a ovde sam i dalje Holanđanin.
Nedavno ste u Savamaloj organizovali biciklistički festival "Beograd Velograd", ali vas je razočarao izostanak iskrene podrške Vlade?
- Tražio sam da mi pomognu u postavljanju ograda u delu Ulice braće Krsmanović. U Holandiji je sve što Vlada radi u cilju poboljšanja turističke ponude i opšteg dobra besplatno. Ovde mi je, međutim, Vlada odmah ispostavila račun. I, to ne tako mali. Te stvari me baš razočaraju!
Ture koje organizujete traju od 1. maja do 1. novembra. Čime se bavite od novembra do maja?
- Ničim! (smeh).
Pa, od čega onda živite?
- Snađem se. Pozajmim novac, ili radim neke sitne poslove (smeh). Ma, ja nisam došao ovde da bih se obogatio. Došao sam, jer mi prija ovdašnja atmosfera, to što nemam šefa da mi komanduje, i što mogu da uradim nešto dobro, korisno i lepo. Ja sam dobar primer svim mladim Srbima koji uglavnom nezaposleni sede u kući. Došao sam bez ičega u ovu zemlju, a sada vodim svoju kompaniju!
(Katarina Vuković)