GORIŠKA BRDA: Putevima najboljih slovenačkih vina (FOTO)

Prekrivena vinogradima, slovenačka Toskana čuva bogato istorijsko i kulturno nasleđe. Pored grožđa, kraj je poznat i po trešnjama u čiju slavu se početkom juna održava festival

Kad pomislimo na Sloveniju, na pamet nam prvo pada prestonica Ljubljana, primorje, zatim Bled ili veliki broj Termi. To ne čudi, jer nas turističke agencije prosto zasipaju ponudama za ove destinacije. Međutim, na samoj granici sa Italijom, tamo gde Alpi ostavljaju bez daha, a Jadransko more se nazire na horizontu smeštena su Goriška brda. Ekipa Telegrafa posetila je kraj poznat po vrhunskim vinima  i uživala u pogledu na nepregledne vinograde, zasade trešanja i maslina, a ljubazni domaćini potrudili su se da nam prezentuju i pravu gastronomsku ponudu ovog podneblja.

Na oko sat i po vožnje od Ljubljane nalaze se Goriška brda, smeštena iznad slovenačke Nove Gorice i italijanske Gorizie. Opština Brda poznata je po veoma kvalitetnim vinima čije boce su neizostavni deo vinskih karti poznatih restorana od Evrope do Amerike. Poznato i kao slovenačka Toskana, ovo podneblje čuva bogato istorijsko i kulturno nasleđe, a osim vinograda poznato je i po trešnjama u čiju slavu se početkom juna održava i festival.

Nakon što smo se smestili u hotel Kozana i okrepili uživajući u kafi i zelenilu koje se pružalo sa balkona, krenuli smo u istraživanje kraja, koji nas je na prvi pogled očarao lepotom.

TAMO GDE SE SPAJAJU JADRAN I ALPI

Predah od naše vinske ture potražili smo na vidikovcu sa kog se pruža pogled na sve gradiće Brda. Posebno nas je oduševilo kada smo uspeli da vidimo snegom prekrivene vrhove Alpa koji su se pružali sa naše desne strane i Jadransko more koje se prostiralo u daljini pred nama.

Ukoliko volite predivne vidikovce, a uz to ste i avanturista, popnite se na brdo Sabotin, nekad poprište sukoba u Prvom svetskom ratu, sada čuvar davnih vremena, sa čijeg vrha se pruža pogled na brzu i tirkiznu reku Soču koji će vas ostaviti bez daha. U povratku obiđite pećine u kojima su se krili partizani i zavirite u njihove slamnate krevete koji su očuvani i dan danas.

Naša poseta bližila se kraju, pa smo prepuni utisaka, iako ne želeći da napustimo Brda, spakovali svoje kofere i krenuli put Beograda. Za kraj nas je ljubazna gospođa Vera ugostila u restoranu Domačija Šajina na Krasu u kojoj smo probali slovenačke specijalitete dok nas je sa zida "pozdravljala" slika druga Tita, koji je nadaleko čuvene štrukle ove taverne smatrao omiljenom poslasticom.

Iz Slovenije odlazimo prepuni utisaka i novih poznanstava sigurni da ćemo se opet vratiti u Goriška brda i iznova uživati u vrhunskim vinima, trešnjama i ostalim prirodnim lepotama koje ovom kraju ne manjkaju.

Pogledajte galeriju:

(M. R.)