TOP 5 najvrednijih Brozovih predmeta oko kojih se bore njegovi naslednici
Kamen s Meseca, Filip Patekov sat od tri miliona franaka, Staljinova i Gadafijeva sablja optočene dijamantima i dragim kamenjem, samo su neki od predmeta na koje pravo polažu naslednici Josipa Broza
Ovekovečeni u portrete, Josip Broz i Moamer Gadafi, posmatraju s jednog od zidova u sedištu Komunističke partije razgovor koji vodimo s Titovim unukom, Josipom - Joškom Brozom. Upravo je lik nedavno ubijenog pukovnika na ručnom satu koji nam Broz pokazuje.
- Dobio sam ga na poklon od Gadafija - kaže Joška.
Ali, kako sada stvari stoje, teško da će uskoro od dede dobiti stvari u nasledstvo. Jer, navršavaju se 32 godine od smrti nekadašnjeg predsednika SFRJ, a pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu ne nazire se kraj ostavinske rasprave.
Osim što do kraja nije utvrđen obim Titove zaostavštine, za neke predmete na do sada poznatim spiskovima, ne može se sa sigurnošću tvrditi gde se nalaze.
Telegraf.rs predstavlja vam pet najvrednijih stvari Titove kolekcije.
Kamen s Meseca – Najegzotičniji deo imovine, doneli su ga 1969. astronauti misije Apolo 11 koji su posetili SFR Jugoslaviju tri meseca nakon povratka s Meseca. Oko 200 primeraka je poklonjeno različitim državama i njihovim narodima kao simbol mira, a smatraju se predmetima neprocenjive vrednosti.
- Naš otac Žarko nije tražio ništa posebno, samo četiri svečane uniforme, s kopijom lenti i ordenja za nas četvoro dece, pa ni to nismo dobili. Izgleda da mnogih stvari sa spiska nema, a oni koji su to otuđili mogu biti samo ljudi iz vrha politike koji su imali pristup trezoru, jer nije mogao bilo ko da iznosi skupocene slike bez ičijeg znanja. Danas kojoj god instanci da se obratiš, isti je odgovor: "Ne znamo, to je bilo pre nas" - objašnjava Broz.
Jedna je svakako Muzej istorije Jugoslavije. Kako kaže advokat Petronijević, Muzeju je sud naložio da dostavi spisak Titove imovine. No, u ovoj ustanovi za Telegraf.rs naglašavaju da u dopisu suda nije određen rok za odgovor.
- S obzirom na to da je reč o predmetima koji su u svojini Republike Srbije, u skladu sa zakonom, obratili smo se za mišljenje Republičkom javnom pravobranilaštvu - kažu u Muzeju, dodajući da će nakon toga odgovoriti na zahteve suda "u meri u kojoj je to moguće i izvodljivo, s obzirom na obim tražene dokumentacije".
S druge strane, Republičko javno pravobranilaštvo navodi da će se, ukoliko se bude insistiralo na pokretnim stvarima iz Muzeja, založiti za zaustavljanje ostavinske rasprave i pokretanje novog postupka u kome bi se utvrđivalo da li je imovina vlasništvo države.
- Pravobranilaštvo smatra da je deo tih stvari vlasništvo države, to je njihovo pravo. Ali, moraju da dostave spiskove! Ako odbiju, onda je to nepostupanje po nalogu suda, a što se tiče statusa tih stvari - da li će biti državne ili Jovankine, Joškove ili nekog trećeg, to je ono što će sud u toku postupka utvrđivati. Ukoliko je državno neće biti predmet rasprave zaostavštine - objašnjava Petronijević.
On naglašava da je reč samo o pokretnim stvarima, jer je Tito sve nepokretnosti koje je dobio ostavio državi i državnim organima - vojsci, policiji, sindikatima, omladini, u zavisnosti od dela teritorije gde se taj objekat nalazio i njegove namene.
- Ja sam kupio u Beogradu komplet šolja za kafu od najkvalitetnijeg porcelana, s njegovim likom, a jedna šoljica je razbijena. I to od čoveka koji je rođak nekog ađutanta koji je bio u kući. Šta dalje da pričam... Onim što je ostalo iza našeg dede raspolaže svako i prodaje po svetu - kaže Joška Broz.
On očekuje da državni organi konačno utvrde gde je nestala imovina njegovog dede, bez obzira na to da li to pripada porodici ili državi.
(Nikola Stojić)