SRPSKI MIT: Legenda o blagu popa Martina i dalje živi!

Za blagom najviše se traga na Staroj i Suvoj planini, na mestima zvanim Tri Čuke, na Vlaškoj planini gde se po predanjima nalazi jedan od ulaza u Zlatni grad u koga se ulazi kroz takozvanu "smukovu rupu"

Legenda o blagu popa Martina, hajdučkom harambaši koji je sa svojim hajducima presretao turske karavane i otimao im zlato, vekovima unazad podgreva maštu mnogobrojnih tragača za zlatom na Staroj i Suvoj planini.

Ovu legendu u svojoj knjizi "Carigradski drum" opisao je publicista iz Bele Palanke Bratislav Petrović, koji kao policajac radi u Nišu. On kaže da se brojne legende o blagu popa Martina i danas prepričavaju od Niša do Sofije u Bugarskoj.

- Za tovarima blaga pop Martina koje je sakriveno u planinskim bespućima ovog kraja i danas se traga. Radeći na prikupljanju materijala za roman razgovarao sam sa mnogim tragačima za zlatom. Video sam da su to ljudi koji su spremni da zapostave i porodicu i da ceo svoj život podrede traganju za tovarima zlata pop Martina. Toliko im je mozak opijen pričama o tovarima zlata da i najbanalnije papire i mape uzimaju ozbiljno - kaže Petrović.

Za blagom popa Martina najviše se traga na Staroj i Suvoj planini, na mestima zvanim Tri Čuke, zatim na Vlaškoj planini gde se po predanjima nalazi jedan od ulaza u navodni Zlatni grad u koga se ulazi kroz takozvanu "smukovu rupu".

Ona je, po predanju, zaštićena specijalnim mehanizmom u obliku zmije-smuka koji svakoga ko uđe ubija na mestu, pa po pričama meštana niko iz te rupe nije živ izašao.

U potrazi za zlatom tragačima ništa nije sveto pa su tako u manastiru u selu Planinica freskama iskopali oči, jer su verovali da su ispod očiju svetaca sakriveni dukati.

Takođe na udaru tragača su i stoletna stabla hrasta, koja se smatraju svetim drvećem, ali zbog svoje dugovečnosti i činjenice da mnoga potiču još iz turskog doba tragači smatraju da su to mesta gde se najčešće sakrivalo blago.

(D. Z. / Tanjug)