Pola Srbije boluje od visokog pritiska!
Ovo opasno oboljenje odgovorno za 22.000 srčanih i 23.000-24.000 moždanih udara godišnje
Svaki drugi odrasli stanovnik Srbije - 50 odsto muškaraca i 43 odsto žena, ima visok krvni pritisak. To je i najčešće hronično oboljenje, koje je, uz druge faktore rizika, kao što su povišene masnoće u krvi, odgovorno za 22.000 srčanih i 23.000-24.000 moždanih udara godišnje. Stručnjaci, međutim, kažu da nam predstoji dalji porast obolevanja od visokog krvnog pritiska.
Na jučerašnji Svetski dan borbe protiv hipertenzije, upozorili su da će do 2025. godine učestalost hipertenzije u razvijenim zemljama porasti za 24 odsto, a u regionima u razvoju Africi i Latinskoj Americi za čak 80. Srbija je već sada u grupi zemalja sa viskom učestalošću hipertenzije. U populaciji između 20 i 30 godina, jedan od 10 stanovnika ima visok krvni pritisak. Među onima starim do 50 godina ovu dijagnozu ima pet od 10 osoba, a posle 60. godine života - svaka druga.
Prema poslednjim rezultatima istraživanja zdravstvenog stanja odraslog stanovništva Srbije, skoro polovina stanovnika nije bila svesna da ima povišene vrednosti krvnog pritiska. Prosečna vrednost sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska kod muškaraca u Srbiji iznosila je 135 mmHg, a kod žena 130 mmHg. Istovremeno, više od polovine onih koji znaju da imaju hipertenziju nisu uzimali antihipertenzivnu terapiju zbog nedostatka finansijskih sredstava ili stava da im terapija nije potrebna.
- Efekti pravilnog lečenja arterijske hipertenzije su višestruki, jer se smanjenjem krvnog pritiska za 5 mmHg, smanjuje rizik moždanog udara za 14 odsto, od srčanog udara za devet odsto, a opšta prevremena smrtnost za sedam odsto - kaže dr Nataša Mickovski iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut".
S obzirom na to da je arterijska hipertenzija odgovorna za nastanak više od polovine svih kardiovaskularnih bolesti, koje su vodeći uzrok smrti u Srbiji, Ministarstvo zdravlja iniciralo je izradu, a Vlada je usvojila Nacionalni program prevencije, lečenja i kontrole kardiovaskularnih bolesti do 2020.
(Telegraf. rs / Izvor: Večernje novosti)