Kome smeta fiksni kurs dinara?

Piše: Nenad Gujaničić, glavni broker Sinteza invest grupe

Protekle sedmice bili smo svedoci još jednog šoka na deviznom tržištu s obzirom na to da je evro u svega par dana ojačao za nekoliko dinara. U procentima gledano, omiljena valuta u Srba porasla je za 2,6 odsto, dok je u četvrtak na deviznom tržištu kurs dinara pao na istorijski najnižu vrednost od 109,18 dinara za jedan evro.

S obzirom na to da je ovaj scenario na delu po ko zna koji put po redu, direktni gubitnici su se momentalno identifikovali, ponajpre građani koji imaju obaveze u stranoj valuti (krediti, kirije...). Ništa lakše neće biti ni privrednicima koji sve više razvijaju mađioničarske veštine za donošenje odluka u trenutnom poslovnom ambijentu, dok ni inflacioni pritisci neće izostati, niti će birati žrtve.

Uzroci naglog pada vrednosti dinara bili su povećana količina domaće valute u opticaju odnosno veća tražnja za evrima kojima je plaćan uvoz energenata, te pojačane tenzije u vezi sa stabilnošću domaćeg ekonomskog sistema.

Logično pitanje koje sledi posle ovakvih dešavanja jeste zbog čega domaća ekonomija ne može poslovati u sistemu fiksnog deviznog kursa?

Umesto toga, imamo jedan kompleksan i zakulisan sistem koji sačinjavaju aktivnosti poput targetiranja inflacije, diskrecionih intervencija NBS-a, trgovine zapisima i dr., koje na kraju obično bivaju omeđene psihološkim faktorima kao glavnim uzrocima slabljenja dinara.

Istina, fiksni kurs ne bi rešio krucijalne probleme ovdašnje ekonomije, ali bi u monetarnoj oblasti uneo preko potrebnu transparentnost, predvidivost i disciplinu koji nedostaju svim segmentima ovdašnjeg društveno-ekonomskog sistema.

U takvom modelu, privrednici bi jednostavnije donosili poslovne odluke, dok bi građanima u velikoj meri bilo olakšano vođenje ličnih finansija. Bio bi to dašak promena u više nego zagušljivom i ustajalom domaćem poslovnom ambijentu.