Desanka Maksimović i Rastko Petrović - 115 godina od rođenja
Na današnji dan 16. maja 1898. godine rođeno je dvoje velikih srpskih pesnika. U Vrnjačkoj Banji biće organizovana manifestacija "Na Desankin dan"
Od 16. maja 1898. godine, dana u kojem je rođena velika srpska pesnikinja Desanka Maksimović, danas se navršava tačno 115 godina.
Preporučujemo
KAKO SMRŠATI DO LETA: Sedam trikova da zavarate glad
DAČIĆ: Srbija i SAD ponovo saveznici
Povodom te godišnjice će u Vrnjačkoj Banji od ove godine svakog 16. maja na njen dan rođenja biti organizovana manifestacija "Na Desankin dan".
Maksimovićeva je rođena u Rabrovici kod Valjeva, detinjstvo je provela u Brankovini, gde je njen otac bio seoski učitelj. Gimnaziju je završila u Valjevu, a studije svetske književnosti i istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Posle fakulteta jednu školsku godinu je bila profesor Učiteljske škole u Dubrovniku, a predavala je i u gimnazijama u Obrenovcu i Beogradu. U Prvoj ženskoj gimnaziji (sada Peta beogradska gimnazija), gde je najčešće predavala francuski, penzionisana je najpre ratne 1943. i konačno 1953. godine.
Od 1959. je bila dopisni, a od 1965. redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Vrhunac njenog pesničkog stvaralaštva je zbirka "Tražim pomilovanje". Najčešći motivi su ljubav, mladost i vedrina, strahovi i sumnje.
Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama "Otkrovenje" najznačajnije je delo srpske poezije između dva svetska rata.
Pisao je i putopise s putovanja u Africi i Americi, a o Prvom svetskom ratu u romanu "Dan šesti". Ostala dela: roman "Burleska gospodina Peruna boga groma", lirska proza "Ljudi govore", putopis "Afrika", drama "Sibinjanke".
Roman "Dan šesti" smatra se jednim od najdramatičnijih i najfantastičnijih štiva u evropskoj književnosti o Prvom svetskom ratu.
Spomen-muzej Rastka i Nadežde Petrović u Ulici Ljube Stojanovavića, u Profesorskoj koloniji u Beogradu bio je otvoren za javnost 1975. godine, ali je zatvoren 11 godina kasnije zbog loših mikroklimatskih uslova i nedostatka finansijskih sredstava za temeljniju obnovu zgrade. Predmeti i umetnička dela prebačeni su u depoe Narodnog muzeja u Beogradu.
Rastko Petrović preminuo je 15. avgusta 1949. u Vašingtonu.
(Telegraf.rs / Tanjug)