Svaki Srbin političke greške platio 110.700 evra!

Da smo izbegli ratove i razaranja, prosečna plata bila bi viša od 800 evra, a BDP bi bio između 17.000 i 22.000 dolara po glavi stanovnika. Bili bismo daleko ispred Mađarske, Poljske i Rumunije

Šta bi bilo sa Srbijom da je Milošević uoči čuvenog mitinga na Gazimestanu odlučio da prvi u SFRJ raspiše višestranačke izbore umesto što je glumio Tita i hteo da balansira između Zapada i zamišljenog novog Istoka konceptom jednopartijskog pluralizma, pa je na kraju umesto jugoslovenskog Gorbačova ispao balkanski Staljin, piše "Nedeljnik".

Preporučujemo

- Beograd bi verovatno bio ekonomski centar ovog dela Evrope umesto Budimpešte - procenjuje ekonomista Goran Nikolić.

Istraživanja pokazuju da bi samo u ekonomskom pogledu Srbija bila najmanje duplo jača zemlja. I to pod pretpostavkom da je tranzicioni ekonomski razvoj išao u skladu s drugim zemljama bivšeg Istočnog bloka... A SFRJ je u tranziciji imala daleko bolje startne pozicije od drugih.

Prema analizi ekonomiste Miroslava Zdravkovića, prosečan građanin Srbije je u periodu od 20 godina (od 1990. do svetske krize 2009. godine) samo na platama "zakinut" za 57.300 evra, a svaki penzioner 35.200 evra.

Srbija je danas prvi put u istoriji manje razvijena nego Bugarska. Da smo izbegli ratove i razaranja, prosečna plata bi bila viša od 800 evra, a BDP bi bio između 17.000 i 22.000 dolara po glavi stanovnika. Bili bismo daleko ispred Mađarske, Poljske i Rumunije, današnjih članica EU, tvrdi Goran Nikolić.

"Nedeljnik" je uz pomoć naših ekonomista napravio i grafiku koja podrazumeva da bi Srbija, kao zemlju u koju je ulazio IBM i koja je imala najbolju startnu poziciju u Istočnoj Evropi, postala američki saveznik na Balkanu i ostvarila prosečne zarade od 918 evra do početka krize 2008. godine. Prema toj računici, svaki građanin Srbije oštećen je minimum za 110.700 evra.

(Telegraf.rs / Izvor: Nedeljnik)