Srbija uskoro brodska sila?

Srbija ima skoro 23 odsto od ukupne plovne dužine Dunava, a pri tome nema ograničenja po širini i dubini, u odnosu na ostale zemlje kroz koje ova reka protiče

Dunav ima veoma povoljne geografske karakteristike, a potencijali unutrašnjih plovnih puteva Srbije, sa ukupnom dužinom od 1.677 km, veoma su značajni.

Preporučujemo

Srbija ima skoro 23 odsto od ukupne plovne dužine Dunava, a pri tome nema ograničenja po širini i dubini, u odnosu na ostale zemlje kroz koje ova reka protiče.

Protekle decenije o vodenom transportu, lukama i brodogradnji nije ništa ozbiljno rečeno, a kamoli preduzeto, pa je informacija o potencijalnom ulaganju Emirata obradovala mnoge, ali i ostavila dozu sumnje da li će se obećano i realizovati.

Prema nedavno potpisanim memorandumima, kompanija "Al Dahra" dokapitalizovaće "Jugoslovensko rečno brodarstvo" i izgraditi novu luku u Pančevu.

- Ako "Al Dahra", država i JRB realizuju predstavljene planove, Srbija će postati velika brodarska sila na Dunavu, što se mnogima neće svideti, a naročito Holanđanima. To će biti istorijski podvig, a Srbiji će doneti mnoga dobra - kaže za Ekapiju Nenad Dragović, samostalni savetnik i član Grupacije za luke, pristaništa i rečno brodarstvo u Privrednoj komori Srbije.

- Sve je privatizovano, propalo i zastarelo, jer se nije ulagalo. Kada govorimo o JRB, treba se setiti da je iza sebe imalo tri neuspešne privatizacije. Danas je situacija mnogo bolja. Interesantno je da neko ulaže tolika sredstva u niskoprofitabilnu granu saobraćaja - brodarstvo. Isplativo je ulagati samo ako ovim poslom hoće da se bave više od 20 godina. Da li "Al Dahra" planira, u današnja vremena, gde je brz obrt kapitala od suštinskog značaja, da tako i toliko zarobi svoje milione - pita se Dragović.

Savetnik u PKS je sumnjičav i kada je u pitanju ulaganje u luku u Pančevu jer, kako kaže, pet miliona evra je "neozbiljna investicija".

- Šta bi mogli uraditi sa tim parama ako bi ih uložili u luke Beograd i Prahovo? Mnogo toga i to u vrlo kratkom roku - postali bismo veoma važan lučki centar na Dunavu. To je suština koju srpski političari ne vide i ne shvataju - rekao je on.

Kako kaže, najveći problem je to što se vlast nije konsultovala sa strukom za ovakve strateške odluke.

I operateri u vodnom saobraćaju pozdravljaju svaku investiciju u ovoj oblasti. Zoran Netković, direktor pomorsko-rečne agencije "Agent plus", kaže da informacije ovakve vrste samo mogu da raduju i ljude u struci, ali i sve žitelje Srbije.

Prema mišljenju Zorana Netkovića, nabavka novih plovnih objekata i ulazak strateškog partnera u JRB je veoma značajna i korisna u svakom pogledu.

- "Agent plus" se nada da će uklopiti svoje planove razvoja sa novom situacijom na tržištu vodnog transporta i logistike i iskreno se radujemo svakoj zdravoj investiciji u ovoj oblasti - dodaje Netković.

Potrošnja pogonskog goriva po tonakilometru u vodnom transportu je šest puta manja od potrošnje u drumskom i dva puta manja nego u železničkom transportu.

Ukupni eksterni troškovi unutrašnje plovidbe, koji obuhvataju nezgode, zagušenja, emisiju buke, zagađenje vazduha i druge uticaje na okolinu, čak su sedam puta manji nego u drumskom transportu, uz visok nivo bezbednosti, posebno u transportu opasnih tereta.

Klasičan primer: brod nosivosti 1.000 tona zamenjuje 40 kamiona nosivosti 25 tona.

(Telegraf.rs / Izvor: B92, Ekapija)