PROFIL SRPSKOG ĐAKA: Meša srpski i engleski, latinicu i ćirilicu, čita "Kama sutru za ljubavnike"!
Prosečan srpski školarac pismeni zadatak završava sa "the-end", omakne mu se "w" umesto "v", a među malobrojnima koji čitaju omiljene knjige su "Sponzoruše" i "Kupoholičarka"
Bez obzira iz kog socijalnog i kulturnog miljea dolazi, prosečan srpski srednjoškolac obavezno ima brzu internet vezu, kako bi bio u toku sa savremenim zabavnim standardima, a daleko je više filmski nego književno informisan.
Uz to, obavezno meša maternji i engleski jezik, na kraju pismenih zadataka piše "the-end", a sebe oslovljava kao autora s engleskom odrednicom "by" (“od”) . Sve su brojniji i oni kojima se omakne da umesto “v” napišu "w", a kombinovanje latinice i ćirilice je u gotovo svim školama uobičajena pojava.
Ovako izgleda profil prosečnog srednjoškolskog đaka, koji je ekipa Telegrafa napravila na osnovu zvaničnih rezultata istraživanja Instituta za psihologiju.
- U Berlinu sam s knjigom za adolescente “Marija Modiljani” imala više književnih susreta nego ovde. Ovde zapravo nikad nisam izašla pred ciljnu grupu kojoj je ta knjiga namenjena, a to su adolescenti. Knjiga je imala do sada tri izdanja i dobila je nagradu kao najbolji roman za mlade, još 1999. U Berlinu, gde je predstavljena kao knjiga koja se bavi problemima u društvu, nemački gimnazijalci su je toplo dočekali. Svi su učestvovali u razgovorima, koji su trajali i po nekoliko sati. Činilo mi se da, iako su tehnički sigurno opremljeniji od vršnjaka u Srbiji, daleko više čitaju i da su veoma obrazovani. Možda će zvučati neverovatno, ali nemački školarci su se do te mere pripremili za susret s piscem iz Srbije da su se čak raspitivali i o Titu - priča Vesna.
Ovde se knjige za decu prećutkuju, kao da su deca građani drugog reda. Tužno je što se samo u jednom književnom dodatku prikazuju nova izdanja književnosti za decu, i to jednom mesečno. Čak i te prikaze daju pisci, jer književne kritike za omladinsku literaturu nema, dodaje naša sagovornica.
U priču se uključuje i Aleksandra Nikolić ispred izdavačke kuće “Senzal trejd”, jedne od retkih koja je imala hrabrosti da podrži autore domaće književnosti za omladinu.
- Skandalozna je činjenica da kod nas postoji diskontinuitet u svemu, pa i u plasiranju domaćih književnih junaka. Tako su, recimo, naša deca pre desetak godina uživala u dogodovštinama Jelene Šuman, a danas ne znaju ko je to. Zato znaju ko je Klarisa Bin (engleska verzija naše Jelene Šuman) - priča Aleksandra, koja smatra da glavna odgovornost za ono što se dešava leži na školi i državi, koja bi konkretnim podsticajnim merama mogla da podrži savremeno domaće stvaralaštvo za decu, a to ne čini.
- U Nemačkoj je, primera radi, najstarija školska lektira za decu od prvog do četvrtog razreda osnovne škole iz 1976. godine! To su savremeni pisci, dobitnici prestižnih nagrada, kroz čije se tekstove i knjige deca polako uvode u svet književnosti - objašnjava ona.
Umesto zaključka, evo dva citata. Prvi je čuvena rečenica Duška Radovića: “Dete je čovek u odelu deteta”, a druga je rečenica našeg čuvenog pisca Radovana Belog Markovića: “Čovek koji ne čita okrenuo je sam sebi leđa”!
(Katarina Vuković)