Amerika tajno trovala narod radijacijom gorom od one u Černobilju!

Kejt Braun, profesorka istorije na Univerzitetu u Merilendu, podigla je veliku paniku ove sedmice, kada je otkrila da je pored idiličnog gradića Hanforda tajno nuklearno postrojenje iz koga je godinama isticao nuklearni otpad

Doba je hladnog rata. U državi Vašington rađa se Ričlend, grad srećnih i sigurnih ljudi sa visokim platama, najboljom zdravstvenom zaštitom i ostalim beneficijama američkog sna. Istovremeno, sa druge strane gvozdene zavese, u bespućima Urala, nastaje grad Ozersk, hladnoratovski blizanac Ričlenda.

Preporučujemo

No, kao i u svim utopijama, oba grada kriju istu mračnu tajnu. U njihovoj blizini su nuklearna postrojenja za proizvodnju plutonijuma: sovjetski Majak i američki Hanford, gde je proizvedena atomska bomba “Debeljko” (Fat Man), koja je 9. avgusta 1945. godine bačena na japanski grad Nagasaki.

U nuklearnom postrojenju Majak dogodiće se 1957. godine akcident koji će ozbiljno uticati na zdravlje okolnog stanovništva, a tokom četiri decenije Hanford će ispustiti u srećnu i mirnu zajednicu u Ričlendu i njegovoj okolini dvostruko više radioaktivnosti nego što se oslobodilo tokom havarije u Černobilju.

Granice moći

- Drugi razlog zbog čega ljudi ne povezuju Hanford i Majak s katastrofom je taj što su američki i sovjetski lideri uz te plutonijumske reaktore podigli ugodne i prosperitetne gradove, ekskluzivno za radnike nuklearnih postrojenja. Iako su većinu tih ljudi činili obični radnici, bili su dobro plaćeni i živeli su kao profesionalci iz srednje klase. Njihova su deca išla u najbolje škole, imali su odličnu medicinsku skrb, divna pozorišta, parkove i dobro snabdevene trgovine - ispričala je Braunova.

Ona je tokom istraživanja spoznala da radnici Hanforda i Majaka nisu bili posebno zabrinuti da će se razboleti zbog zračenja ili da bi mogli stradati tokom nekog od niza akcidenata.

(Telegraf.rs / Izvor: Jutarnji.hr)