BOLESNA SRBIJA: Živimo mnogo kraće od komšija

U Srbiji puši 38,1 odsto muškaraca i 29,9 odsto žena, a oko 300.000 stanovnika su alkoholičari. Povišeni krvni pritisak uzrok je 22.000 srčanih i 24.000 moždanih udara godišnje

Pred Svetski dan zdravlja, računica pokazuje da stanovnici Srbije žive deceniju kraće od suseda. Najmasovnija je hipertenzija, koja je uzrok 22.000 srčanih i 24.000 moždanih udara godišnje.

Preporučujemo

Prosečan stanovnik Srbije ne može da se pohvali dobrim zdravljem: u 42,2 godine, koliko je prosečna starost nacije, svaki drugi je već u zdravstveni karton ubeležio barem jednu dijagnozu neke hronične bolesti i ima sve izglede da živi čitavu deceniju kraće od suseda u EU!

To je, uz sve manjkavosti zdravstvenog sistema, koji često ne može blagovremeno da pruži medicinsku pomoć, velikim delom i posledica nebrige za sopstveno zdravlje. Na preventivne preglede redovno ide tek četvrtina stanovništva. S druge strane, masovno uživamo u porocima. U Srbiji puši 38,1 odsto muškaraca i 29,9 odsto žena, oko 300.000 stanovnika su alkoholičari, a procenjuje se da narkotike koristi oko 170.000 ljudi. I oni koji nisu zaglibili u poroke nisu bez faktora rizika za pojavu bolesti - sve više je gojaznih, čak i među decom, kao i fizički neaktivnih.

Generalno, najmasovnija bolest u Srbiji je hipertenzija, od koje boluje čak 46,7 odsto odraslog stanovništva. Upravo tom zdravstvenom problemu posvećen je ove godine i Svetski dan zdravlja, koji se obeležava 7. aprila.

- Ono što zabrinjava jeste činjenica da mnoge osobe ne znaju da imaju povišen krvni pritisak, jer je ova bolest ujedno i faktor rizika koji može da bude prisutan i bez simptoma - kaže magistar dr Nataša Mickovski iz Odeljenja za kontrolu i prevenciju nezaraznih bolesti u Institutu "Dr Milan Jovanović Batut".

Visok krvni pritisak, uz još neke faktore rizika, kao što je povećan nivo masnoća u krvi, koji takođe dovodi do oštećenja krvnih sudova, može da se proglasi uzročnikom za 22.000 srčanih i do 24.000 moždanih udara godišnje u Srbiji.

Lekari upozoravaju na porast gotovo svih oboljenja. Godišnja statistika, međutim, vodi se samo za najmasovnije hronične nezarazne bolesti, a još od 2006. godine nije urađeno masovnije ispitivanje zdravlja nacije.

Stručnjaci, međutim, ne očekuju velika iznenađenja, jer se svakodnevno pokazuje da su kardiovaskularne bolesti definitivno vodeći uzrok obolevanja i umiranja. Iako se 80 odsto prevremene smrtnosti i više od 50 odsto obolevanja od srčanog i moždanog udara može sprečiti kontrolom samo tri značajna faktora rizika, u koje spadaju pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost, u Srbiji su za godinu dana bolesti srca i krvnih sudova pokosile čak 56.448 ljudi, od ukupno 103.211 umrlih.

(Telegraf.rs / Večernje novosti)