NASILJE NA INTERNETU: Svakom petom detetu u Srbiji prete i ismevaju ga na Fejsbuku! (FOTO) (VIDEO)
Za roditelje je podjednako važno da prate aktivnosti svoje dece na internetu, ali i da znaju da pokažu detetu kako da pravilno i bezbedno koristi ovakvu vrstu elektronske komunikacije
U odeljenju od 30 učenika svaki peti đak trpi neki vid učestalog nasilja, a kada deca počnu da koriste internet, onda se vršnjačko nasilje iz okvira razreda prenosi i na društvene mreže.
Događa se da se internet koristi da bi se neko dete ismejavalo, postavljaju se neprijatne fotografije i video-snimci.
- Nasilje ispoljavaju i dečaci i devojčice, ali se ono ispoljava u različitim formama. Devojčice su sklonije nekom socijalnom nasilju i isključivanju iz grupe, dok su dečaci skloniji fizičkom nasilju - kaže Jelena Zajeganović, koordinatorka programa za mlade u Unicefu.
Virtuelno nasilje je svako nasilje koje se sprovodi putem računara, mobilnih telefona, odnosno svih oblika elektronske komunikacije.
- Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal može da se obrati direktno samom Fejsbuku, to jest kompaniji, tako i Ministarstvu pravde SAD radi pribavljanja podataka. Naravno, pribavljanje i brzina pribavljanja podataka zavisi i od ozbiljnosti dela, s obzirom da mi moramo pored ispunjavanja naših uslova, da ispunimo i određene kvalifikovane uslove koje međunarodna to jest druga strana, inostrana strana stavlja pred nas - objašnjava Branko Stamenković.
Posledice pretrpljenog nasilja
Nekada su deca svoje slobodno vreme provodila igrajući se u parku, a danas ga sve više provode kraj računara.
Oni postavljaju fotografije i dopisuju se, ne znajući ko ih čeka sa druge strane ekrana.
Zato ne treba da nas čudi podatak da danas svako peto dete u Srbiji postane žrtva Internet nasilja, sa neretko veoma teškim posledicama.
- Posledice nasilnog ponašanja mogu biti pre svega povlačenje i zatvaranje, bolno da kažemo tugovanje, u smislu toga da se dete preispituje čime je zaslužilo to nasilje. Ukoliko je dete bilo dugotrajno izloženo nasilju, posledice mogu biti i dramatične, odnosno može doći do psihičkih poremećaja i depresije - naglašava Ljiljana Filipović, porodična psihoterapeutkinja.
(Ivona Vračević)