Zašto noćas menjamo vreme?

Kao ključni argument za promenu vremena uvek se pominjala ušteda energije, ali neki tvrde da se time ne uštedi bogzna šta

Istorija prakse pomeranja kazaljki časovnika dva puta godišnje na letnje i zimsko računanje vremena seže u vreme Prvog svetskog rata.

Preporučujemo

Međutim, mogućnost "šetanja" kazaljke sat unpred i unazad prvi put je ozbiljnije počelo da se razmatra krajem 19. i početkom 20. veka.

Predlog je još 1895. godine izneo novozelandski entomolog Džordž V. Hadson, a desetak godina kasnije sličnu ideju imao je i Britanac Viljam Vilet. On je kao argument izneo uštedu energije. Osim toga, imao je i "lični razlog", jer je kao ljubitelj i igrač golfa poželeo još koji sat dnevne svetlosti u večernjim satima da mrak ne bi prekidao igru.

Ipak, letnje računanje vremena prvi su uveli 1916. godine Nemačka i njeni saveznici u Prvom svetskom ratu kako bi uštedeli na uglju, tadašnjem glavnom energentu. Sledeće godine iz istog razloga "akciji" se pridružila i Britanija sa svojim saveznicima, dok su Rusija i SAD pričekale još koju godinu.

Po završetku rata, uz izuzetak Britanije i još nekolicine država, većina zemalja ukinula je pomeranje kazaljki na satu sve do razdoblja Drugog svetskog rata. Nakon 1945. godine praksa je od države do države bila različita, u mnogim delovima sveta zbog protesta poljoprivrednika i učitelja letnje računanje vremena je ukinuto, ali kada je sedamdesetih godina nastupila velika energetska kriza svet je opet počeo da se vraća staroj praksi.

Bivša Jugoslavija "letnje" i "zimsko" vreme uvela je 1983. godine.

I pored brojnih istraživanja koja dokazuju velike uštede, na primer električne energije na javnoj rasveti, pojavile su se i teorije prema kojima gotovo da i nema razlike u potrošnji. U prilog ovoj drugoj teoriji navode se dodatni troškovi prilagođavanja nekih velikih mašina u industrijskom sektoru.

Danas je praksa još uvek aktuelna u skoro celoj Evropi, Severnoj Americi te sporadično na delovima drugih kontinenata. Rusija je pre dve godine, pole 30 godina, poslednji put pomerila kazaljke sata unapred i otad ih nije micala natrag na zimsko (standardno) vreme. Tadašnji predsjednik Dmitrij Medvedev rekao je da će trajna promena blagotvorno delovati na njegove sugrađane, rešavajući ih stresa i nekih bolesti.

Inače, Evropa i SAD ne pomeraju satove u isto vreme. Dok se satovi u Evropi unapred obično pomeraju poslednjeg vikenda u martu, u SAD to odnedavno čine tri nedelje ranije. To su izdejstvovali razni lobiji, naročito oni velikih maloprodajnih lanaca, koji su žestokom borbom uspeli u Kongresu da "iskamče" dodatnih nekoliko nedelja letnjeg vremena, odnosno dodatnih nekoliko nedelja s više dnevnog svetla u večernjim satima.

To ima pozitivan uticaj na njihov promet jer više kupaca posle posla kod njih navrati po danu, nego po mraku. Do pre dve godine, razlika između Amerike i Evrope bila je dve nedelje, a pre 2005. godine dva su kontinenta bila manje-više potpuno usklađena.

(M. S. / Izvor: Dnevnik.hr)