LETNJE RAČUNANJE VREMENA: Noćas spavamo sat vremena kraće

Na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje marta tako što se vreme u 02.00 ujutro pomera za jedan sat unapred i računa kao 03.00 sata

Pomeranjem kazaljki na časovnicima za jedan sat unapred, u nedelju 31. marta, u 02.00 sata ujutru počeće letnje računanje vremena.

Na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena u ovoj godini počinje poslednje nedelje marta, tako što se vreme u 02.00 ujutro pomera za jedan sat unapred i računa kao 03.00 sata.

Prema važećem zakonu, letnje računanje vremena u Srbiji završava se poslednje sedmice oktobra.

Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine kazaljke na satovima pomerane su u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a 2006. godine donet je novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.

U svetu, službeno vreme se pomera unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 70-ih godina, sa obrazloženjem da se time "produžava" dan, omogućava ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države.

Na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje u martu ili prve nedelje u aprilu.

Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.

Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 država, uglavnom na severnoj hemisferi.

(D. Z. / Tanjug)