Da li nosite gen serijskog ubice?
Dok "običan" ubica postaje "serijski", on prolazi kroz razne faze, te kao narkoman uvek traži nove nivoe uzbuđenja. Po rečima stručnjaka, u skoro svakom slučaju radi se o krajnje disfunkcionalnom detinjstvu, često o porodicama u kojima su roditelji napustili decu
Međunarodni stručnjaci za serijske ubice okupili su se ovog meseca u Parizu kako bi uporedili beleške i podelili iskustva u proučavanju ovog kriminalističkog fenomena.
- Niko se nije rodio kao serijski ubica, to se postaje. Potrebno je petnaestak godina da bi neko postao neka vrsta serijskog ubice - kaže za AFP kriminolog Stefan Burguan.
Dok "običan" ubica postaje "serijski", on prolazi kroz razne faze, te kao narkoman uvek traži nove nivoe uzbuđenja.
Po rečima Burguana, u skoro svakom slučaju reč je o krajnje disfunkcionalnom detinjstvu, često o porodicama u kojima su roditelji napustili decu.
Skoro 40 odsto svih francuskih serijskih ubica u poslednjem veku odrasli su u sirotištima.
Čak 85 odsto serijskih ubica su muškarci, a iako je većina ubistava na svetu počinjena vatrenim oružjem, serijske ubice ga skoro nikad ne koriste.
- Potreban im je blizak kontakt sa žrtvama - objašnjava Burguan.
Taj kriminolog kaže da mu je većina serijskih ubica pričala da im je važan "osećaj neograničene moći i kontrole" nad žrtvom.
- Jedan serijski ubica, Donald Harvi, koji je ubio 70 ljudi, rekao mi je: ''Samo kad ubijam osećam se kao da ja više nisam žrtva'' - rekao je Burgan.
Drugim rečima, niko u sebi ne nosi gen serijskog ubice, već to postaje zahvaljujući životnim okolnostima. Sigurni smo, međutim, da postoje i naučnici koji se sa ovim nikada neće složiti. Ne postoji ništa oko čega se svi stručnjaci slažu.
(Telegraf.rs / Tanjug)