Da li nosite gen serijskog ubice?

Dok "običan" ubica postaje "serijski", on prolazi kroz razne faze, te kao narkoman uvek traži nove nivoe uzbuđenja. Po rečima stručnjaka, u skoro svakom slučaju radi se o krajnje disfunkcionalnom detinjstvu, često o porodicama u kojima su roditelji napustili decu

Međunarodni stručnjaci za serijske ubice okupili su se ovog meseca u Parizu kako bi uporedili beleške i podelili iskustva u proučavanju ovog kriminalističkog fenomena.

- Niko se nije rodio kao serijski ubica, to se postaje. Potrebno je petnaestak godina da bi neko postao neka vrsta serijskog ubice - kaže za AFP kriminolog Stefan Burguan.

Dok "običan" ubica postaje "serijski", on prolazi kroz razne faze, te kao narkoman uvek traži nove nivoe uzbuđenja.

Po rečima Burguana, u skoro svakom slučaju reč je o krajnje disfunkcionalnom detinjstvu, često o porodicama u kojima su roditelji napustili decu.

Skoro 40 odsto svih francuskih serijskih ubica u poslednjem veku odrasli su u sirotištima.

Čak 85 odsto serijskih ubica su muškarci, a iako je većina ubistava na svetu počinjena vatrenim oružjem, serijske ubice ga skoro nikad ne koriste.

- Potreban im je blizak kontakt sa žrtvama - objašnjava Burguan.

Taj kriminolog kaže da mu je većina serijskih ubica pričala da im je važan "osećaj neograničene moći i kontrole" nad žrtvom.

- Jedan serijski ubica, Donald Harvi, koji je ubio 70 ljudi, rekao mi je: ''Samo kad ubijam osećam se kao da ja više nisam žrtva'' - rekao je Burgan.

Drugim rečima, niko u sebi ne nosi gen serijskog ubice, već to postaje zahvaljujući životnim okolnostima. Sigurni smo, međutim, da postoje i naučnici koji se sa ovim nikada neće složiti. Ne postoji ništa oko čega se svi stručnjaci slažu.

(Telegraf.rs / Tanjug)