Deca sa leukemijom dobijaju sumnjiv lek?

Lekom"anzovip", za koji se priča da se proizvodi u Indiji a pakuje u Srbiji, leče se oboleli od hronične mijeloidne leukemije, a roditelji obolele dece, pacijenti i pojedini lekari tvrde da je neispitan i da su dugoročni efekti nepoznati. Iz kompanija Aktavis tvrde da je lek bezbedan

Oboleli od hronične mijeloidne leukemije i dalje se jedini u Evropi leče generičkim lekom ”anzovip”, za koji se priča da se proizvodi u Indiji, a pakuje u Srbiji. Roditelji obolele dece, pacijenti, pojedini lekari i dalje pokušavaju da vrate staru terapiju lekom ”glivek”, jer, kako kažu, generički medikament je neispitan, a efekti dugoročne upotrebe su nepoznati.

Preporučujemo

Prvi šok pacijenata bio je u julu prošle godine, kada je Republički fond za zdravstveno osiguranje uvrstio na C listu lek ”anzovip”. I dok je stručna komisija Fonda stajala iza leka ”glivek”, kojim se godinama leče ovi bolesnici, po raspisivanju tendera u septembru, tenderska komisija je odlučila da promeni lek i nabavi generički ”anzovip”. Glavni razlog bila je cena, pa umesto 2.000 evra za ”glivek”, na tenderu je pobedio ”anzovip”, koji košta 500 evra.

- Odmah po saznanju da je lek ”anzovip” registrovan u vreme rada tehničke vlade, poslali smo pismo RfZO i Ministarstvu zdravlja - kaže Miša Čugurović, predsednik UO Udruženja za pomoć u lečenju obolelih od hronične mijeloidne leukemije.

- Tek na intervenciju iz kabineta zamenika premijera, dobili smo odgovor da je lek registrovan za oko šest meseci, iako je uobičajeno da taj postupak kod nas traje godinu dana. Prvi zahtev za odobrenje cene Vladi je podnet dan ranije nego što je dobijena odluka o registraciji leka od Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. Inače, uslov za dobijanje cene medikamenta jeste da je lek registrovan.

O tome gde se lek proizvodi niko ne želi da priča. Istina je da taj lek i dalje piju oboleli jedino u Srbiji. Sumnja se da se on pravi u Indiji, a u uređenom svetu lekovi iz Indije se tretiraju kao medikamenti sa sumnjivih tržišta, jer se ne vodi odgovarajuća dokumentacija o procesu proizvodnje.

Činjenica je i da pri registraciji i stavljanju leka na listu niko nije pitao hematologe šta misle o tome. U Srbiji se lekom ”anzovip” leči oko 220 obolelih. Njih sedmoro je prestalo da reaguje na njega.

- Kriterijumi za registraciju leka u Srbiji identični su onima koji važe u Evropskoj uniji i slični onima koji važe u SAD. Lek je u Srbiji registrovan pre nego u Evropskoj uniji i SAD zato što ga proizvođač originalnog leka nije patentno zaštitio na srpskom tržištu. Po isteku patentne zaštite u drugim zemljama, biće takođe lansirane generičke paralele. Aktavis naglašava da se kompletna proizvodnja Anzovipa odvija u skladu sa najvišim svetskim standardima, da se u njegovoj proizvodnji koriste provereni i ispitani sastojci i da je to potvrdila Agencija za lekove - navodi se u saopštenju kompanije Aktavis.

(Telegraf.rs / Izvor: Novosti)