Makedonci nam prodaju sumnjivu brazilsku piletinu!

Naši proizvođači, zbog skupog procesa proizvodnje nisu konkurentni. Zato se u zemlji smanjuje i proizvodnja živinskog mesa, koja je za tri godine prepolovljena

Dok proizvodnja živinskog mesa i prerađevina u Srbiji opada, uvoz je sve veći. Često u zemlju stiže i meso sumnjivog kvaliteta, upozoravaju iz Privredne komore Srbije. Nedovoljna briga države dovela je do toga da jaja, meso i prerađevine moramo da uvozimo iz BiH i Makedonije, s obzirom da oni izvoze više nego što mogu da prizvedu. Pitanje je i odakle dolazi meso koje jedemo i zašto je toliko jeftinije od domaćeg.

Preporučujemo

Naši proizvođači, zbog skupog procesa proizvodnje, nisu konkurentni. Zato se u zemlji smanjuje i proizvodnja živinskog mesa, koja je za tri godine prepolovljena i trenutno iznosi oko 100.000 tona godišnje. Posledica toga je što sve više uvozimo pileće meso i prerađevine.

Miroslav Blagojević iz PKS-a kaže da mesne prerađevine kupujemo od Makedonije, kojoj domaća proizvodnja ne pokriva ni sopstvene potrebe. Prošle godine uvezli su više od 1,1 miliona jednodnevnih pilića i značajnu količinu mesa. Tvrdi i da se u Makedoniju meso uvozi iz Brazila, gde se živina hrani sojom koja je i genetski modifikovana.

Domaći proizvođači i prerađivači mesa kažu da ne koriste uvozno pileće meso za svoje proizvode.

- Niti uvozimo, niti prodajemo sveže meso, a u proizvodnji prerađevina koristimo isključivo meso koje već godinama nabavljamo od domaćih proizvođača - rekli su u "Juhoru".

Ipak, i oni se slažu da je uvoz jeftinijeg mesa ozbiljan problem za srpski agrar.

Makedonci uvoze meso iz sveta, ali ne bi smeli da ga izvoze. To niko ne može da kontroliše, a kod nas nemaju uvozne carine i meso je jeftinije. Narod je u krizi , pa bira po ceni - kaže Petar Matijević, vlasnik industrije "Matijević".

U kompaniji "Agroživ" istakli su da potrošači obrate pažnju na meso iz uvoza, odnosno iz Makedonije.

- Ovi proizvodi su 20-30 odsto jeftiniji u odnosu na domaće, pretpostavljamo da je to zato što uvoze jeftiniju sirovinu. Za njihov plasman odgovorni su pojedini trgovinski lanci koji su i distributeri ovih proizvoda, koji su velika pretnja po zdravlje ljudi - rekao je Željko Pikula, direktor u kompaniji "Agroživ".

(Telegraf.rs / Izvor: Blic)