TELEGRAF U TIRANI (2. DEO): Albanci vole Crvenu zvezdu i Draganu Mirković, Lepa Brena se sluša i na svadbama! (FOTO) (VIDEO)

* Najpopularnije "Tirana beer" u kafiću košta manje od evra* Originalni recept "Skender-bega" tvorac odneo u grob, sada u ponudi falsifikati* U Albaniji uglavnom ne vole "braću" sa Kosova

Šetnja turističkom trasom kroz centar Tirane potpuno ruši stereotip o zaostalom i konzervativnom stanovništvu u Albaniji. Mada se engleski slabo govori, ljudi su predusretljivi i voljni da pomognu ukoliko vam bilo šta zatreba.

Preporučujemo

Iako smo sa beogradskim tablicama tri dana išli u razne krajeve albanske prestonice, nijednom nismo imali ni najmanji problem zbog toga. Čak se desilo da imamo kvar na automobilu, ali smo za manje od 10 minuta uspeli da nađemo "kolegu", koji je bio voljan da nam pozajmi kablove za paljenje.

Ljudi, opterećeni bedom i besparicom, prinuđeni su na to da se snalaze na sve moguće načine, tako da je situacija identična kao u Srbiji.

Na svakom koraku su preprodavci koji pokušavaju da zarade neki lek, dok ih policija, prema njihovim rečima, rasteruje jedanput nedeljno. Ozbiljne racije, koje podrazumevaju i privođenja u policisjku stanicu, dešavaju se veoma retko. 

Ono što je isto kao i ovde je to što svi pokušavaju da se zaposle u nekoj od državnih firmi ili u malobrojnim stranim kompanijama, koje su investirale u telekomunikacije i elektroprivredu. U ostalim granama privrede plate su takve da radnici jedva krpe kraj s krajem.

Zato i cveta šverc, čak i osnovnih životnih namirnica. Cene su manje-više iste kao i u Srbiji, a osnovna želja mladih ljudi je da što pre odu u inostranstvo. Međutim, u Tirani, kao i u celoj Albaniji, porodice su povezane čvrstim vezama, tako da onaj ko ode po pravilu pomaže ostalima koji ostanu.

Albanke drže do sebe i većina njih su doterane skoro kao Italijanke. Za razliku od njih, opšti je utisak da su muškarci "manje lepi",  karakterističnih uskih, suvih i ispijenih lica.

U kafićima i kafanama preko dana je milina za turiste, jer su piće i hrana veoma jeftini. Mada smo mislili da se u Tirani slabo pije, naši domaćini su nas brzo razuverili. Od pića su najpopularniji pivo i rakija.

Zanimljivo je to što svaki region ima svoj brend, pa je tako u Tirani najpopularnije "Tirana beer", koje u ugostiteljskim objektima košta 100 leka (manje od jednog evra). Postoji i veliki izbor stranih piva, a ona se kreću od 200 do 250 leka, odnosno oko 220 dinara, što u Beogradu veoma retko može da se nađe.

Od rakija se najčešće piju "loza" i "šljivovica", koja se, na naše zaprepašćenje, pravi u okolini Tirane i prodaje u flašama od kisele vode po ceni od osam evra za dva litra. Prilikom kupovine se, kao i kod nas, naglašava da je rakija potpuno prirodna, bez hemijskih dodataka, pošto se prethodnih godina i u Albaniji desilo masovno trovanje, koje je za rezultat imalo nekoliko mrtvih.

Veoma je zanimljiva priča vezana za čuveni konjak "Skender-beg", koji je i dan-danas jedini kvalitetni proizvod iz Albanije, prema mišljenju velikog broja Srba. Međutim, činjenice su malo drugačije.

Pre nekoliko godina, tvorac ovog pića je umro, a originalni recept nije preneo nikome, tako da se posle njega prave samo neuspeli falsifikati tog pića. Služi se svuda, a piju ga samo neuki turisti. Zbog svega toga, boca originalnog "Skendera" se veoma teško nalazi i, prema tvrdnjama upućenih, košta između 150 i 200 evra.

Osim pića, i hrana u Tirani je veoma jeftina, tako da ovde stranci jedu isključivo po reprezentativnim restoranima. Glavni nacionalni specijalitet je jagnjetina, koja je vrhunska i prva je preporuka za degustaciju u glavnom gradu Albanije.

Pored pomenutog pečenja, veoma dobro spremaju i riblje specijalitete. Svi su nas uveravali u to da moramo da probamo fenomenalni specijalitet koji je simbol južne Albanije,  pečenog ježa i neku divlju ptičicu, što smo, uz iskreno izvinjenje, odbili da uradimo.

Preko dana u ugostiteljskim objektima nije preporučljivo da se prilazi ženama, što nam je nekoliko puta sugerisano. Prema nepisanom pravilu, sa ženom se jedino priča ukoliko ste sa njom došli. Nismo hteli da iskušavamo sreću i ispitujemo šta se dešava ako se prekrši taj običaj.

Zbog svega što se u prošlosti dešavalo između Srbije i Albanije, malo ko je spreman da javno i iskreno priča o tome šta misli o Srbiji.

Naših proizvoda u prodavnicama u Tirani ima malo, u radnjam smo primetili samo "Čipsi" i gume "Tigar", a najpoznatiji "proizvodi" iz naše zemlje su Dragana Mirković, FK Crvena zvezda i Lepa Brena, koja se sluša i na svadbama.

Prema priči naših domaćina, odnos sa njihovom "braćom" na Kosovu je složen, jer ljudi na koje smo naišli u Tirani uglavnom ne vole Albance sa Kosova. Prema njihovim rečima, razlog za takav stav je to što su se kriza i rat na Kosovu direktno prelili na Albaniju, kao i njihove navike da bacaju đubre na sve strane i da su "nekulturni".

O tome da postoji podeljenost dovoljno govori i podela u turističkim mestima.

- Oni (Kosovari) letuju u Draču (Durres) i Šenđinu, pošto im je to najbliže, a mi iz Tirane idemo južnije,  do Valone (Vlorre) i Sarande, pošto ne volimo da smo blizu njih - kaže jedan od naših domaćina.

(I. M.)