BAJSOM OKO SVETA: Srpkinja obišla pola planete na dvotočkašu! (VIDEO)
Snežana Radojičić, koja je pre skoro dve godine iz Beograda krenula biciklom na put oko sveta, stigla je na pola puta do ostvarenja svoga sna. Iza nje je 21.000 pređenih kilometara
Snežana Radojičić, koja je pre skoro dve godine iz Beograda krenula biciklom na put oko sveta, stigla je na pola puta do ostvarenja svoga sna. Iza nje je 21.000 pređenih kilometara, a čeka je još toliko ne bi li se uvrstila među malobrojne kojima je ovakva vrsta avanture pošla za rukom.
Oni koji prate Snežanine priče na njenom blogu "Gea tour" znaju da će se u Indokini zadržati još najmanje godinu dana i da se trenutno nalazi u Laosu, na otprilike 15. paraleli, gde je temperatura već u podne 36 stepeni!
Kako kaže za portal "Bajsologija", čim stigne do poluostrva Suhanokvile napraviće pauzu od dva meseca tokom kojih planira da počne pisanje knjige o prvom delu putovanja po Evropi. Biće to pravo uživanje, s obzirom na to da već skoro 20 meseci vozi gotovo svaki dan, što je veliki napor za telo.
- Ako budem uradila ono što sam planirala u vezi s pisanjem do juna, postoje dve opcije: da častim sebe odlaskom u Japan, za koji nam ne trebaju vize do 90 dana. Nakon toga bih se vratila u Kambodžu ili na Tajland i letela za Indiju i Nepal, kao što sam ranije planirala. Do kraja godine bih vozila kroz Indiju i potom Šri Lanku i onda bih se opet spustila na Tajland, možda Burmu, pa na zimu - Indonezija i Filipini. Druga opcija je Indokina bez Japana. Nemam ni približnu ideju koliko bi to moglo da bude kilometara. Recimo oko 10.000 do 15.000 - objasnila je Snežana za portal "Bajsologija".
Kao najteže trenutke na putovanju izdvaja onaj kada je ostavio partner i kada je u Rusiji ostala bez ikakvog izvora prihoda. Prvi je prebrodila tako što je jednostavno skupila snagu i nastavila dalje, a drugi je podrobnije objasnila:
- Prebrodila sam ga zahvaljujući ljudima, koji prate moje putovanje i čitaju moje putopise. Saznavši u kakvoj sam krizi (tada sam bila počela da prodajem kvas na ulicama Rusije), mnogi su mi poslali donacije, simbolično “kupujući” kilometre mog putovanja. Vrlo brzo za tim stigla je i ponuda da pišem za jedan portal, koji mi plaća tekstove. Ni u jednom od ta dva trenutka krize nisam ni na sekund pomislila da odustanem. Jedino o čemu sam razmišljala bilo je kako, na koji način da nastavim dalje.
(Telegraf.rs / Izvor: Bajsologija)