A SRBIJA NE ZNA ZA NJU: Žena koja je spasila 12.000 srpske dece od ustaškog noža! (FOTO)

Diana Budisavljević, humanitarka austrijskog porekla, spasavala je srpsku decu iz Stare Gradiške, Jasenovca i drugih ustaških logora i udomljavala ih kako bi izbegli sigurnu smrt

Od velikih ratova i nesreća koje su zadesile ljudski rod, uglavnom pamtimo samo razaranja, žrtve i zločine. Ipak, svako zlo ima svoje heroje, ljude koji najčešće ostanu prepušteni zaboravu ili daleko od granica svakodnevih događanja. Jedna od takvih je Diana Budisavljević, heroina koja je tokom Drugog svetskog rata spasila više od 12.000 srpske dece.

Preporučujemo

- 10. jul 1942, Stara Gradiška: "Neka deca već pre su bila predviđena za transport u Gornju Rijeku, a onda su zbog bolesti morala ostati. Umrla su delimično tamo, a delimično od nas preuzeta kasnije, kao i toliko tih malih mučenika, kao nepoznata, bezimena deca. A svako je imalo majku koja je za njim gorko plakala, imalo je svoj dom, svoju odeću, a sad je trpano golo u masovnu grobnicu. Nošeno devet meseci, u bolu rođeno, s oduševljenjem pozdravljeno, s ljubavlju negovano i odgajano, a onda - Hitler treba radnike, dovedite žene, oduzmite im decu, pustite ih da propadnu; kakva neizmerna tuga, kakva bol", piše u Dnevniku Diane Budisavljević, prevedenom sa nemačkog jezika 2003. godine u Zagrebu, i dodaje se:

Kako je pre nekoliko godina ispričao za "Večernje novosti", Ostoja Guskić imao je pet godina kada je sa roditeljima, braćom i sestrom Stajkom dospeo u Jasenovac.

- Svud oko nas samo smrt. Majka Dušanka pala na pod od iscrpljenosti. Oko nje mi, deca. Bora je tog leta završio prvi razred, Stajka od mene mnogo starija. A Pavle, na maminim grudima. Okolo šapuću žene: 'Ko će preživeti" - seća se Ostoja.

On dodaje da je, u šapatu koji se prenosio, čuo i da jedna žena kupi decu po logoru i tako ih spašava.

- Kad, stvarno, visoka, vitka, mlada žena razgovara i sa mojom Dušankom i drugim majkama. Da joj predaju i povere decu, da ih otrgne od smrti koja je dolazila odasvud... Od gladi, bolesti, noža. Majka nas ne da. Ne može da se odvoji. Ta žena dolazi ponovo. I, kao da je sad vidim, pruža Bori jabuku. A Pavla podiže. Kaže mu: 'Baš si lijep, baš si lijep momčić'. Moja Dušanka gleda, mnoga deca odlaze, majke ih ispraćaju. Tako je i ona prelomila. Kaže Diani: 'Dajem ti ovo troje muških, da ih sačuvaš, ako možeš. A Stajka nek ostane' - nastavlja Ostoja svoju tužnu priču.

On misli da je majka verovala da će Diana sačuvati njega i njegovu braću, ali da nije verovala da će ih više ikada videti. Zaprežna kola već su čekala na ledini, ispred. Načičkana i zdravom i bolesnom decom. Posle su vagonima, na slami, putovali do dečjeg logora u Sisku. Svima, koji su preživeli put, pružena je prva nega. A hleba opet malo.

- Ubrzo posle, mene su poslali u hraniteljske porodice, jer, kako su mi posle pričali, za zdravu decu to je bio jedini spas - kaže Ostoja.

Posle rata vratio se kući. U Trebovljanima, čekao ga je samo stric Spasoje, koji se vratio iz zarobljeništva. Brata Boru sreo je tek posle dužeg vremena. A Pavla, Stajku i roditelje - nikad.

(M. S. / Izvori: Wikipedia)