Za državnu službu obavezna državna diploma

Sledeće nedelje dekani državnih fakulteta pokrenuće inicijativu da posao u zdravstvu, prosveti, sudstvu ili policiji dobijaju samo diplomci državnih univerziteta. Privatni fakulteti smatraju da je ovaj predlog protivustavan

Dekani državnih pravnih fakulteta pokrenuće sledeće nedelje inicijativu da ministarstva prosvete i pravde započnu izradu zakona po kome bi u državnoj službi mogli da rade samo ljudi sa diplomom državnih fakulteta. Oni će se u petak okupiti u Novom Pazaru.

Preporučujemo

Ako njihov predlog bude usvojen, kao sudije, socijalni radnici, nastavnici, lekari u državnim bolnicama i činovnici u državnoj upravi zapošljavaće se samo ljudi koji su se školovali na državnim univerzitetima.

- Ovakva praksa postoji u velikom broju evropskih zemalja i trebalo bi i Srbija da je poštuje. Koristi su mnoge, a najznačajnija je kvalitet kadrova. To ne znači da privatni fakulteti neće moći da školuju, već samo da ti pravnici neće moći da postanu, recimo, sudije - smatra prof. dr Miladin Kostić, dekan Državnog univerziteta u Novom Pazaru.

Da država treba da bude odgovornija u odabiru kadrova koji su na ključnim pozicijama smatra i prof. dr Mile Savić, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu.

- Trebalo bi da se uvede red i u prosvetu, jer je ona od suštinskog značaja za društvo. Država se prema prosveti ponaša krajnje neodgovorno, gubeći iz vida da svaka vrsta improvizacije u obrazovnom sistemu nosi dalekosežne posledice - smatra prof. Savić.

Ideju da se pravi razlika pri zapošljavanju između državnih i privatnih - ”privatnici” smatraju diskriminatorskom, a mnogi kažu da je i protivustavna.

Upravo da bi svi imali jednaku šansu, prof. dr Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, smatra da ne treba praviti podelu po vlasništvu, već po kvalitetu.

- Taj zakon bi trebalo da propiše kvalitet kadrova koji će se zapošljavati u državnim službama, a ne nužno da li dolaze sa privatnih ili državnih - kaže prof. Kovačević.

On dodaje i da neke evropske države imaju i po stotinu ”regulisanih” ili zaštićenih zanimanja, a Srbija bi trebalo da uvede bar nekoliko ključnih.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)