Džigerica i škembići opasniji od mleka
- Ako je nivo aflatoksina M1 u mleku krava muzara povišen, onda je povišen i nivo aflatoksina u mišićnom mesu, a pre svega u iznutricama tovljenika - kaže portparol nemačkog Saveznog instituta za procenu rizika
Posledice tova stoke, svinja i živine stočnom hranom na bazi kukuruza, zagađenog gljivičnim otrovom aflatoksin B1, dalekosežnije su od pojedinačnog problema po zdravlje čoveka koji nastaje zbog mleka s povišenim nivoom aflatoksina M1, kažu u Saveznom institutu za procenu rizika u ishrani u Berlinu.
- Ako je nivo aflatoksina M1 u mleku krava muzara povišen, onda je povišen i nivo aflatoksina u mišićnom mesu, a pre svega u iznutricama tovljenika - rekao je portparol Instituta Jirgen Tier-Kuntke za dnevni list "Politika".
Kako piše ovaj list, u skladu s dugogodišnjim ispitivanjima berlinskog instituta, aflatoksin iz zagađenog kukuruza, korišćenog kao stočna hrana i kao tov za svinje i živinu, ne taloži se samo kao metabolizovani aflatoksin tipa M1 u mleku krava muzara, već i kao "neprečišćeni" aflatoksin B1 u mišićnoj masi (u mesu) i u iznutricama svih tovljenika: povišene vrednosti aflatoksina ustanovljene su u mesu, u manjem obimu, dok je nivo uzbunjujući u junećoj, svinjskoj i pilećoj džigerici, u bubrezima stoke, svinja i živine, u škembićima...
- Još se polazi od JECFA definicije rizika po zdravlje čoveka koja podrazumeva da bi on trebalo da bude onoliko nizak koliko je moguće. Kao poželjna granica rizika po zdravlje smatra se odnos jedan prema milion (od milion ljudi oboleće jedna osoba) - kaže neimenovani izvor ovog lista.
Naravno, međunarodni standard rizika od jedan prema milion ne pogađa svakog na isti način.
- Ako je neko podložan oboljenjima bubrega ili jetre, posebno ako je oboljenje u povoju, posledice čak i minimalnog opterećenja aflatoksinima mogu da budu kobne - kaže Jirgen Tier Kuntke.
(M. S. / Izvor: Politika)