Studiranje u Beču jeftinije nego u Srbiji!
Za strane studente školovanje godišnje košta oko 700 evra, dok je za domaće i one koji dolaze iz zemalja EU besplatno. Stranci moraju dobro znati nemački jezik, ali nastave ima i na engleskom
Školovanje na Bečkom univerzitetu, najstarijem u srednjoj Evropi na nemačkom jeziku, jeftinije je nego na većini fakulteta u Srbiji iako je ta ustanova u svojoj šestovekovnoj istoriji dala desetak nobelovaca.
Preporučujemo
Šeik na Kopaoniku zbog novih investicija
Nemci istražuju podzemno jezero na Staroj planini
Za strane studente školovanje godišnje košta oko 700 evra, dok je za domaće i one koji dolaze iz zemalja EU besplatno.
Stranci moraju dobro znati nemački jezik, ali nastave ima i na engleskom.
Tokom ove nedelje Univerzitet, koji ima oko 93.000 studenata, posetili su akademci iz Jagodine, što im je omogućila skupština tog grada. Mladi iz Srbije raspitivali su se za uslove školovanja, pa su, pored cene, saznali da ovde nema prijemnog ispita. Tačnije, student iz Srbije treba da položi prijemni ispit na onom domaćem fakultetu koji hoće da studira u Beču i ta potvrda mu je dovoljna za upis.
Tokom obilaska zgrade, vodič, mlada, simpatična devojka, jagodinskim studentima rekla je da se to ne odnosi na fakultete psihologije i publicistike, jer su tu prijemni obavezni.
Potrebno je i znanje nemačkog na nivou B2. Ovde se može studirati i ekonomija, tehnika, filozofija, sa više desetina smerova svako može da nađe ono što ga interesuje da studira.
Na ovom univerzitetu, u velelepnoj baroknoj zgradi iz srednjeg veka u centru grada, sada studira oko 500 studenata iz Srbije. Zgrada je iz 11. veka i nalazi se nedaleko od čuvene Ulice muzeja. Univerzitet, koji je u vlasništvu države, osnovan je 1365. godine i do danas je imao oko 900 direktora.
Njihov spisak može se pročitati u holu zgrade, a u unutrašnjem dvorišnom delu, kvadratnog oblika, može se videti oko 150 bista i reljefa sa uklesanim likovima čelnika ustanove iz različitih perioda istorije. Nažalost, među njima je samo jedna žena.
Zanimljivost ove ustanove je to što je uz pomoć vodiča oranizovan svakodneni obilazak zgrade.
Tako posetioci mogu videti mesto na ulaznim, širokim mermernim stepenicma na kome su fašisti 1936. godine ubili profesora Morica Šlika, zatim velike čitaonice, slušaonice, od kojih najveća ima 800 mesta, svečane sale i drugo.
Univerzitetska biblioteka ima fantastičnih osam miliona knjiga, što je, kada bi se sve poređale na police, put od oko 70 kilometara.
Kada strani student bude primljen, on ima i troškove smeštaja i ishrane. Smeštaj u studentskim domovima prosečno košta oko 300 evra, hrana oko 200, ali studentima iz Srbije deo ovih troškova može da pokrije neka od mnogobrojnih stipendija koje daju razne fondacije i državne uprave.
(Telegraf.rs / Tanjug)